WWW.DISS.SELUK.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА
(Авторефераты, диссертации, методички, учебные программы, монографии)

 

Pages:     | 1 |   ...   | 6 | 7 ||

«Toplu Azrbaycan Respublikas Prezidentinin 2008-ci il 6 oktyabr tarixli Srncam il tsdiq edilmi Azrbaycan Respublikasnda kitabxana-informasiya sahsinin 2008-2013-c illrd inkiaf zr Dvlt Proqramnn hyata keirilmsi zr Tdbirlr ...»

-- [ Страница 8 ] --

2010-cu ild F.Krli adna Respublika Uaq Kitabxanas ilk df olaraq Mdniyyt v Turizm Nazirliyinin dstyi il Xamaz rayonunda 2010-cu il ekologiya ilin hsr olunmu “Ekoloji kitab bayram” keirdi. Tdbiri keirmkd mqsdimiz tkc ekologiyaya deyil, mxtlif mvzulara dair dbiyyatn ictimaiyytin diqqtin atdrlmas, kitab bayram il mtaliy maraq yaratmaq idi. Keiriln “Ekologiya v biz” adl rsm msabiqsi, “Yurdumuzu glstana evirk”, “Yal hyat” adl aksiyalarda uaqlar itirak etmkl ekologiyaya aid kitablarla daha yaxndan tan oldular. Tdbird kiik yal uaqlar kitab, tbitin mhafizsi il bal eirlr syldi, mahnlar oxudular. Kitabxanalar tbitd davran qaydalar il bal kiik yallarla viktorina keirdi v viktorinada suallara dzgn cavab vernlr kiik hdiyylrl mkafatlandrld.

BMT 21 mart gnn – Beynlxalq Novruz Gn elan etmidir. Bununla laqdar F.Krli adna Respublika Uaq Kitabxanas 16 mart 2011-ci ild “Rusiya–Azrbaycan: ki mdniyytin dialoqu” adl telekrp keirmidi. Tdbiri keirmkd sas mqsd Rusiyada yaayan Azrbaycanl uaqlara elimizin gzl bayram olan Novruzla bal mlumat vermk, uaqlarn ifasnda el nliyini gstrmkl milli, mnvi dyrlrimizin dnyann hr bir yerind qorunub saxlanmas olmudur. Bayram nliyi kitabxanann oxu zalnda oldu. Tdbird Novruz bayram il laqdar kitab srgilri, bayram sfrsi tkil olunmudu. Bayramda uaqlarn sevimli yazlarndan Nab Mmmdli, Sevinc Nuruqz, Glzar brahimova, Mdniyyt v Turizm Nazirliyi Kitabxana sektorunun mdiri Ltif xanm Mmmdova, hmin bnin mslhtilri, Rusiyann Azrbaycandak sfirliyinin mkda, Dnya Azrbaycanllar Hmryliyi ctimai Birliyinin sdri Tofiq lizad, Azrbaycan Dvlt Uaq Filarmoniyasnn rqs kollektivi itirak edirdi.Volqoqrad hri Vilayt Uaq Kitabxanasnda tkil olunmu telekrpd Volqoqrad Vilayt Mdniyyt Komitsinin katibi Qepfner Viktor Petrovi, Milli Msllr zr Komitnin katibi Rna Qasmova, “mumrusiya Azrbaycan Konqresi” Volqoqrad Vilayti zr regional bnin katibi Teymur Hsnov, kitabxana iilri, Azrbaycanl uaqlar v valideynlr itirak edirdi. Tdbiri giri sz il F.Krli adna Kitabxanann direktoru F.Quliyeva aaraq Rusiyadak hmkarlar, Azrbaycanllar salamlad, qonaqlar tqdim etdi. Sonra qonaqlardan Rusiya sfirliyinin nmayndsi Svetlana Vladimirovna Koskina, Mdniyyt v Turizm Nazirliyi Kitabxana sektorunun mdiri Ltif xanm, yazlar x etdilr.

Rusiya Federasiyas Volqoqrad Vilayt Uaq Kitabxanasnn direktoru Tatyana Aleksandrovna, mavini Olqa Qlebova x edrk kitabxanamzn onlara gndrdiyi 100 dd Azrbaycan uaq dbiyyat sasnda tkil etdiklri srgidn, hminin xsusi buraxlla nr olunmu, Novruz bayramna hsr olunmu “Gy qura” jurnalnn Azrbaycanl uaqlarn nec sevincin sbb olmasndan shbt etdilr. Bayram nliyi tqdim olundu. Uaqlar milli geyimd x edrk, eirlr v mahnlar syldilr, smni v xonalarla rqs etdilr, novruz rnblrindn dandlar, papaqatd, yumurta dy, ocaq zrindn tullanma kimi qdim adtlrimizi gstrdilr. Bahar qz, Bnv tdbir itiraklarn salamlad, Kosa v Kel is z mzli shnciklri il uaqlar xeyli gldrd.

Uaqlar arasnda “Boxadan suallar” adl viktorina keirildi, suala dzgn cavab tapanlar Crtdann torbasndan hdiyy qazandlar.

Bu il 1 iyun Uaqlarn Beynlxalq Mdafi Gn v Mstqilliyimizin 20 illiyin hsr olunmu “Dnyan verk uaqlara” adl Uaq Kitab Bayram keirildi. Tdbir “Mstqil Azrbaycan” adl sndli filmin nmayii il balad. Tdbird uaq yazlar, nairlr itirak edirdi. “Mstqilliyimizin tntnsi” ad altnda reallam tdbird dvlt mstqilliyimizin brpa tarixi haqqnda trafl mlumat verildi. Mstqilliyimizin mhkmlndirilmsind, bdiliyinin v dnmzliyinin tmin edilmsind masir mstqil Azrbaycann memar v qurucusu, mummilli lider Heydr liyevin vzsiz tarixi xidmtlri vuruland.

Mktblilrin asud vaxtnn dzgn tkili onlarn myyn faliyyt clb olunmas demkdir. Asud vaxt dzgn tkil olunduqda mktblid my maraq gclnir, onlarda mdniyyt v incsnt nmunlri il tan olmaq hvsi artr. Asud vaxtdan dzgn istifad formas xsiyytin ur v qidsin, hyata baxna tsir edir, onlarn inkiafna tkan verir.

Uaq kitabxanalar gnc nslin trbiysind misilsiz tsir qvvsin malikdir. Gnc nslin trbiysi v mtalisi il mul olan hr bir kitabxana iini el qurmaldr ki, yetin hr bir gnci dvrn tlbin cavab ver bilck v bir sviyyy atdra, bilik v bacarqlara yiylndir bilsin. Uaqlarn savadl, zhmtsevr, all v salam yetimsind kitabxanalar da eyni drcd maraqldr.

Kiik ya qrup oxu zalnda uaqlarn bo vaxtlarnn smrli kemsi n onlara hm oxumaq, hm d rnglmk n «Elli», «Crtdan», «Bala dili», «Gyrin», «Gn», «Elli» jurnalna lav olunan «Elli Boya» jurnallarn verirlr. Kitabxanamzda balaca uaqlar n tkil olunmu nal otanda uaqlar srbst, valideynin, kitabxanann kmyi il istdiyi nal kitabn oxuyur, disk qulaq asr, multifilmlr baxrlar.

Mktbqdr v kiik yal qrupu oxucularnn asud vaxtn daha maraql keirmk n kitabxanada tkil olunmu ekskursiya yax smr verir. Uaq kitabxanalar mktblrl laqli ildiyindn hmin mktbin kiik yallarnn kitabxanaya ekskursiyalar, kitabxanalarda onlar n yaradlm n masir nal otaqlar, multimedia zallar, drnklrl tanlq olmaqla, kitaba, mtaliy daha ox maraq gstrirlr. Kitabxanalarda tkil ediln btn tdbirlr, xsusn, drnk mllri, shbtlr, disput v mzakirlr, dbibdii geclr v s. tdbirlr oxucularn asud vaxtnn smrli kemsin geni rait yaradr, mtaliy mara artrr.

Masir kitabxana iini yeni informasiya v kommunikasiya texnologiyalar olmadan tsvvr etmk bir qdr tindir.

nformasiya v kommunikasiya texnologiyalarnn insan faliyytinin bir sra sahlrind olduu kimi kitabxana iind d ttbiqi nnvi kitabxana proseslrinin srtlnmsin v optimallamasna gtirib xarr. Kitabxana iinin avtomatladrlmas tcrbsi dnya lklrin tn srin 60-c illrindn tan olsa da, Azrbaycanda bu tip faliyytin hyata keirilmsi 90-c illrin sonlarna tsadf edir. Hl 2001-ci ild Amerika sfirliyi nzdind faliyyt gstrn Treninq Mrkzind “Kitabxanalarda avtomatladrlm idaretm sistemlri” il bal kurslarda itirak etdik, bu sahd bir az anlaymz olsa da v bu ii hyata keirmk istsk d szgedn faliyytlr nticsiz qalmd. Yalnz Mdniyyt v Turizm Nazirliyinin tbbs il kitabxanalarda bu i balad. “RBS-64” avtomatladrlm proqram alnaraq kitabxanalarda ttbiq olunmaa balad. Mlumdur ki, kitabxana proseslrinin avtomatladrlmas vahid avtomatladrlm kitabxana informasiya sistemi vasitsil hyata keirilmli, kitabxanada ttbiq olunan proqram tminat bu v ya digr tlblr cavab vermlidir.

Kitabaxanamz z i prosesini dnya kitabxanlar sviyysin atdrmaa sy gstrir. Bundan sonra da informasiya tminat istiqamtind faliyytinin smrsinin artrlmas, inkiaf v tkmilldirilmsi mqsdil gnn tlblri sviyysind mtrqqi i sullarndan istifad edck.

Mstqilliyimizin 20-ci ildnm il bal kitabxanalar arasnda n yax nal deyn, barmaql nal personajlar hazrlayanlar arasnda “Can nn bir nal de” adl msabiq keirilckdir.

n yax nal demyi bacaran kitabxana iisi kitabxanann nals adna layiq grlmkl ilin sonunda mkafatlanacaq v “Biri var idi, biri yox idi...” adl 1 dekabr – Nal gn tkil olunacaq.

Kitabxanada daim hyat qaynayr, uaqlarn dnyagrlrinin formalamas, mtaliy clb olunmas il bal daha maraql ilr keirilmsi n elmi tdqiqat ilri aparlr, sorgular keirilir.

Azrbaycann dvlt mstqilliyi xalqmzn tarixi nailiyytidir. Mstqil dvltimizin qdrini bilmk, onu qorumaq, inkiafna limizdn gln kmyi gstrmk hr birimizin mqdds borcudur.

ДЕТСКАЯ БИБЛИОТЕКА НА ПУТЯХ

НЕЗАВИСИМОСТИ

Независимость Азербайджана – источник гордости нашего народа. На протяжении веков наш народ жил мечтой о самостоятельном государстве и независимости. Именно после достижения независимости Азербайджана перед библиотеками открылся прямой доступ к величайшим сокровищницам человеческой мысли – крупнейшим международным библиотекам. Глобальный прогресс и информатизация всех областей человеческой деятельности напрямую сказывается на библиотечной работе. Азербайджанская национальная библиотечная система сегодня соответствует самым передовым и развитым странам.

Наша библиотека создана в 1965 году, действует на протяжении 45 лет. Библиотека активно участвует в работе международных конференций – Крымской, Липецкие Чтения и других. В связи с объявлением ООН 21 марта Международным днем Новруза, в 2011 году впервые мы провели телемост «Россия – Азербайджан: Диалог двух культур» с Волгоградской областной детской библиотекой. В нашу библиотеку пришли представители посольства Российской Федерации.

В 2003 году группа библиотечных работников Азербайджана побывала в США, где посетила пять штатов и с тех пор у нас тесные отношения с американским посольством. Во многих районах есть американские уголки при библиотеках, где волонтеры «Корпуса мира», американской общественной организации бесплатно учат детей английскому языку. И библиотечный фонд, который передан правительством США Азербайджану, не остается мертвым грузом на полках.

Несколько раз Американское посольство передавало библиотеке детские книги. Постоянно действует выставка книг.

Создана сеть городов– побратимов ряда стран, среди которых Швейцария, Турция, Украина, Босния, Германия. Мы передали им азербайджанскую детскую литературу для создания Фонда Азербайджана. В 2009 году в библиотеке была проведена международная книжная выставка "Жжемчужины мировой детской литературы", с целью пропаганды книжной культуры, создания интереса к мировой детской литературы среди детей и подростков. В ней участвовало 20 посольств. На выставку приходили не только школьники и их родители, но и дошкольники с воспитателями. Также в рамках этой своеобразной международной книжной выставки прошел час толерантности «Германия и Азербайджан – будет дружить». На встречу с читателями был приглашен представитель азербайджано-немецкого культурного центра. Дети познакомились с культурой народа. Прошла презентация детских книг. Были выставлены книги о Германии. А также книги на немецком и азербайджанском языках.

Мировой опыт показывает, что наибольших успехов добиваются в тех странах, где проводится государственная политика в области чтения и где акцент в этой политике сделан на чтении детей и юношества. В первую очередь Работникам детских библиотек нужно осознать и донести до своих читателей (в том числе и до родителей) стратегическую важность этой задачи – приобщения к чтению.

Государственное внимание к развитию библиотек не случайно. Они были и продолжают оставаться одним из важнейших очагов знаний, да и культуры в целом. Их поддержание и приведение в соответствие с требованием времени как раз и предусматривает «Государственная программа развития библиотечно-информационной сферы Азербайджанской Республики в 2008-2013 годах». В рамках ее реализации в стране проведена немалая работа.

Сейчас, когда прошло уже больше половины срока, отведенного на осуществление госпрограммы, можно уже и оценить то, что было сделано. Капитально отреставрированы здания многих библиотек, и не только в столице, но и в регионах, а также построены новые здания, обновлены фонды. Не меньшее внимание государственная программа уделяет и развитию человеческого потенциала.

Мы поставили перед собой задачу – в независимом государстве развить в детях стремление к тому, чтобы чтение стало для них насущной необходимостью. Слова азербайджанского писателя Вариса, автора азербайджанского бестселлера года: «Пришло время читать» стали девизом осуществления Государственной программы в нашей библиотеке.

Выполняя решения программы, в 2010 году в Баку и в регионах проведены мониторинги, что способствовало созданию полного представления о текущем состоянии библиотек и чтения детей. Итоги исследовательской работы подведены на конференции «Чтение детей: книга и развитие личности», В конференции приняли участие педагоги, библиотекари, психологи, научные работники, родители, писатели, издатели. Участники конференции обсуждали такие вопросы как привлечение общественного внимания к проблемам Мотивации чтения, необходимости обеспечения доступности информации о книгах для детей и взрослых, усиление внимания к качеству чтения детей и взрослых. Как разработка критериев оценки качества чтения в науке и читательской практике, роль чтения в кругу семьи, использование электронных ресурсов в развитии интереса к чтению, библиотекарь как педагог в работе с учителями и родителями.

После проведения конференции стало очевидной важность немедленной поддержки районных детских библиотек.

Проект «Книжный караван: детские книги по Шёлковому пути» поддержал лично министр по культуры и туризма азербайджанской Республики Абульфас Караев, что сделало проект успешным.

Впервые в истории независимого Азербайджана 29 сентября – 05 октября 2011 года по 6 районам республики (Геранбой, Гянджа, Шамкир, Товуз, Акстафа, Казах), по историческому маршруту Шелкового пути, в дорогу отправился караван – Караван Детской Книги.

В каждый район караван доставил лучшие научно-популярные и художественные детские книги 2005-2009 годов издания. Основу комплекта из чем более 900 экземпляров новых детских книг на азербайджанском, русском, английском языках составили произведения современных азербайджанских авторов для младшего школьного возраста.

Первыми с книгами познакомились работники ЦБС Геранбойской районной детской библиотеки, затем уже они организовали выставку, даря детям возможность познакомиться с тем, что им интересно. В мероприятии участвовали дети и взрослые (родители, преподаватели, библиотекари, представители исполнительной власти). Презентация книг сопровождалась концертом художественной самодеятельности детских коллективов. Маленькие зрители приняли участие в литературной викторине «А ну-ка, угадай», получили подарки.

Праздник длился до конца дня. Во всех районах его освещало местное телевидение. Книжная выставка будет гостить в районной детской библиотеке, а затем отправится в странствие по сельским библиотекам района через МБА до конца года.

По этому сценарию работали в 6 районах. За 6 дней, по нашим оценкам, проект охватил семь тысяч школьников.

Такого успеха не ожидали даже сами организаторы, ведь как показывает практика – отсутствие современной детской литературы в районе становится причиной потери интереса детей к чтению, детские библиотеки теряют целые поколения читателей.

Успех книжной экспедиции дает надежду на развитие районный библиотек по всей республики – такой интерес вызвал «Книжный караван». Ведь вместе с интересом у читателей повышается и статус районной библиотеки.

Широко известно выражение: «Дети не могут ждать».

Также широко известно и часто в риторических целях используется выражение «Дети – наше будущее». Вместе с тем детей необходимо готовить именно к настоящему – к тому, чтобы они нашли свое место в реальной жизни. Детство – особая стадия развития человека. Именно в детские годы закладыва-ются культурные интересы и предпочтения, навыки и потребности в освоении культурных ценностей. Детская библиотека не только обслуживает детей разного возраста, но и работает с детьми, которые имеют какие-либо особенности в развитии, – одаренными детьми, детьми-инвалидами. Для них детская библиотека должна стать местом, где можно найти новую интересную и полезную информацию, новых друзей, попробовать себя в новой Деятельности (писать стихи, рисовать, играть в спектаклях и т.д.). Одаренным детям детская библиотека предоставляет среду, в которой их таланты могут развиваться и находить признание у сверстников и взрослых.

Важным направлением является также развитие детского творчества. Различные кружки, студии, клубы помогают ребенку раскрыть творческие способности, адаптироваться в том коллективе, который он выбирает сам, заниматься интересующей его деятельностью, органично связанной с книгой и чтением: рисовать книжные иллюстрации, участвовать в спектаклях по литературным произведениям, создавать рукописные книги, писать стихи и прозу и т.д.

Ведущую роль в создании позитивного имиджа библиотеки и привлечении читателей играет сотрудничество со средствами массовой информации. В связи с переездом нашей библиотеки в новое здание и для привлечения читателей мы воспользовались таким методом, как реклама. Мы поместили информацию о своей библиотеке везде, где могли – на остановках, в городском транспорте, в метро. Раздавали буклеты, визитные карточки и закладки, организовали показ рекламных роликов на местном телевидении и радио. Эти усилия вызвали резонанс – в библиотеку за новинками пришли и записались дети, которые никогда прежде не были у нас.

Хорошая реклама – удовольствие очень дорогое, и поэтому доступно далеко не всем. Чаще всего сюжеты о деятельности библиотек носят информационный характер. Всего сюжетов о деятельности библиотек (2010 г.): в местных газетах и журналах (13), сюжеты на радио (12) и на местном телевидении (9).

В нашей библиотеке уже несколько лет существует кружок литературы, руководителем которого является национальный публицист, драматург, поэт Теюб Курбан. Под его руководством четверо юных авторов написали книжки, которые мы помогли издать. Кроме этого была проведена презентация этих книг для их одноклассников и читателей.Наша библиотека провела Экологический праздник книги в году, который был объявлен в Азербайджане годом экологии.

В рамках праздника был проведен марафон, акции, конкурс рисунка. В журнале «Гей гуршагы» (Радуга) (издается с года, первый в республике орган детской библиотеки) в рубрике «Больше читай, больше узнай» представляем новинки книг, полученных библиотекой.

До конца 2011 года в РДБ имени Кочарли идет конкурс среди библиотекарей «Бабушка, расскажи мне сказку» на лучшую постановку сказок. Лучший библиотекарь в конце года получит приз и звание сказочника.

Привлечению детей и юношества к чтению способствует проведение такого мероприятия, как «Фестиваль детской книги, музыки и театра», который совместно готовят для ребят работники различных учреждений культуры и образования города.

Традиционными стали «Праздники Детских книг» в нашей библиотеке, которые проводятся совместно педагогами и библиотекарями. Мамы и папы будущих первоклассников узнают о том, как подготовить ребенка к школе, получают информацию о самых интересных и лучших книгах для всех возрастов.

В читальном зале для младшего возраста детской библиотеки была разработана программа по работе с дошкольниками «Открываем страну чудес». Рабочий план реализации программы включает организацию сектора для целенаправленной работы с дошкольниками и их родителями, разработку плана основных мероприятий на 2008-2013 годы, установление партнерских отношений с заинтересованными организациями (дошкольными образовательными учреждениями).

Естественно, что воздействие на самых маленьких читателей осуществляется через родителей, привлечение их к чтению педагогической литературы и рекомендацию «малых»

форм фольклора. Опыт показывает, что дети и их родители с удовольствием посещают «Комнату сказок» библиотеки и остаются ее постоянными читателями.

Сделать каждого ребенка читателем – непростая работа.

Сегодня библиотекари используют все формы индивидуальной и массовой работы, обращая особое внимание на чтение сложных категорий читателей: детей-инвалидов, детей из неблагополучных семей, «трудных» подростков.

Для того, чтобы родители ничего не забыли, мы подготовили специальную памятку «Научите ребёнка любить книгу».

Эту памятку мы отнесли также в детский сад, в детские больницы, в дом творчества детей (ведь там бывают многие родители). И мы уже видим молодых родителей дошкольников, заинтересованных в том, чтобы их дети любили книгу, и с удовольствием посещающих библиотеку вместе с детьми.

Большое внимание уделяем индивидуальной работе с родителями. У нас уже есть родители, а также бабушки и дедушки, которые используют наши советы. Для родителей мы составляем рекомендательные списки: «Что читать малышу», «Рассказы и сказки » и «Книги о живой Природе» и т.д. Мы с удовлетворением можем сказать, что наша работа востреебована, и, по отзывам родителей, оказывает существенную помощь в приобщении детей к чтению.

Библиотечная программа «Отдыхаем с книжкой: летнее чтение» включает в себя привлечение детей в библиотеку, организацию их летнего досуга через игру и книгу, тесное общение маленького читателя с библиотекарем, распространение среди участников программы краеведческих знаний, воспитание чувства любви к Родине. Уже четвертый год подряд в летние каникулы при библиотеке работает передвижной читальный зал в парке «Коала», Парке Офицеров и Республиканском Детском Санатории, цель которого привлечь детей к чтению в летнее время.

Широко раскрыть фонд библиотеки помогают книжные выставки. Наша библиотека по договорам со школами выставляет в коридорах книжные новинки в помощь ученикам и педагогам. Книжные выставки предназначены для того, чтобы привлечь внимание читателя, заинтересовать его, удовлетворить читательский интерес или информационную потребность.

В последние годы заметно усиливается работа детских библиотек по привлечению к чтению в виртуальном пространстве. Все большее число детских библиотек поддерживает собственные веб-сайты в Интернете. Создание веб-сайтов в Интернете дает детской библиотеке следующие возможности. Быть доступной для пользователей 24 часа в сутки. Быть доступной для пользователей, проживающих в иной местности. Найти новую аудиторию, которая никогда не ходит в библиотеку в реальной жизни. Увеличить число пользователей библиотеки и обращений к ее ресурсам. Продвигать информацию, которая заслуживает наибольшего внимания пользователей.

Детская библиотека – место, где ребенок встречается с «содружеством» традиционных печатных и современных электронных носителей информации. Возможности библиотек основаны на сочетании накопленных культурных традиций и современных цифровых технологий, поэтому именно библиотекарь может помочь ребенку осознать, что книга и компьютер не противоречат, а дополняют друг друга. Именно поэтому необходимо наладить постоянную обратную связь с читателями.

Детские библиотеки все больше внимания в работе по привлечению к чтению уделяют пользованию современных технологий (мультимедийных, сетевых и др.).

Опыт работы показывает, что использование мультимедиа является весьма полезным в обслуживании читателей.

Как отмечают специалисты, человек запоминает 10 процентов от прочитанного, 20% услышанного и 30% увиденного, а из одновременно увиденного и услышанного – 50–70%.

Наряду с приобретением новых знаний, умений и навыков у детей формируется положительное отношение к получению информации в библиотеке.

В своей работе мы используем различные формы и методы привлечения детей и подростков к чтению. Любовь к чтению насильно не привьешь, но можно создать условия и предпосылки для возникновения любви к чтению. Именно этим и занимается коллектив нашей библиотеки Жизнь в детской библиотеке никогда не стоит на месте.

Здесь всегда кипит бурная деятельность, рождаются новые идеи и воплощаются интересные проекты.

BAKI HRND KTABXANA RESURSLARININ

YERLMS V ONUN KADR TMNATININ

MASR VZYYT

“Azrbaycan Respublikasnda kitabxana – informasiya sahsinin 2008-2013-c illrd inkiaf zr Dvlt Proqram”nda gstrilir ki, tarixi-mdni, dbi-bdii v elmi-flsfi irsin toplanb saxlanlmasnda, nsildn-nsl atdrlmasnda v cmiyytin intellektual, mnvi potensialnn inkiafnda vzsiz rol oynayan kitabxanalarn faliyytinin tkmilldirilmsi bu sahd sasl islahatlarn aparlmasn, fondlarn masir informasiya dayclar il znginldirilmsini, dnyann qabaqcl kitabxana-informasiya mssislrinin tcrbsindn istifad edilmsini, elektron mlumat banklarnn yaradlmasn, kitabxanalarn maddi-texniki bazasnn mhkmlndirilmsini zruri edir v btn bunlar mdniyyt sahsind dvlt siyastinin sas prioritetlrindndir.

Azrbaycan Respublikasnn Mdniyyt v Turizm Nazirliyinin kitabxana bksind mxtlif formada 40 milyon nsxy yaxn informasiya dayclar v digr nnvi sndlr qorunub saxlanlr. Son illr rzind lkd kitabxana iinin inkiaf sahsind bir sra mhm sndlr qbul edilmidir. Azrbaycan Respublikas Prezidentinin “Azrbaycan dilind latn qrafikas il ktlvi nrlrin hyata keirilmsi haqqnda” 2004-c il 12 yanvar tarixli 56 nmrli v “2005-2006-c illrd Azrbaycan dilind latn qrafikas il ap nzrd tutulan srlrin siyahsnn tsdiq edilmsi haqqnda” 2004-c il 27 dekabr tarixli 562 nmrli srncamlar il tsdiq edilmi siyah zr latn qrafikas il nr olunmu kitablar lknin btn kitabxanalarna hdiyy edilmidir. Hazrda bu istiqamtd ilr davam etdirilir. “Azrbaycan Respublikas regionlarnn sosial-iqtisadi inkiaf Dvlt Proqram (2004-2008-ci illr)”, “Bak hrinin qsblrinin sosial-iqtisadi inkiafnn srtlndirilmsin dair tdbirlr Proqram”, “Azrbaycan Respublikasnda rabit v informasiya texnologiyalarnn inkiaf zr 2005-2008-ci illr n Dvlt Proqram (Elektron Azrbaycan)”, “Azrbaycan Respublikas mumthsil mktblrinin informasiya v kommunikasiya texnologiyalar il tminat Proqram (2005-2007-ci illr)” kimi mhm sndlrd kitabxana-informasiya sahsinin inkiaf v modernldirilmsi zr tdbirlrin hyata keirilmsi d nzrd tutulmudur.

Mlumdur ki, kitabxana-biblioqraf kadrlarn say v thsil sviyysi kitabxana-informasiya resurslarndan smrli istifadnin n mhm amillrindn biridir. Azrbaycan kitabxana-biblioqrafiya mdniyytinin tarixn formalamasnda grkmli kitabxana-biblioqraflar mhm rol oynamdr. XX srin 30-40-c illrindn respublikada orta v ali ixtisas thsilli kitabxana kadrlar hazrl sistemi yaranm, bu sistem formalam v bu kadrlar milli mdniyytimizin bu gn d sas dayclar srasnda nd gedirlr. Sovet birliyinin mvcudluunun sonlarnda Azrbaycan Respublikasnda halinin hr 10 min nfrin 12 kitabxana iisi drd [9,67]. Halbuki anoloji vziyyt Ukraynada 11,5, zbkistanda 8, Tacikistanda 9 nfr tkil edirdi [9,67].

Kitabxana iilrinin saynn oxuculara xidmt birbaa tsirini nzr alsaq, hmin illrd Azrbaycanda 10 min haliy dn ap mhsulunun mumi hcmi 107,3 min nsx tkil etmidir [9,67]. Bu gstrici baxmndan respublikamz Tacikistan, Ermnistan, Trkmnistan, zbkistan respublikalarndan irlid olmudur.

Azrbaycan Respublikas eyni zamanda halinin kitabxana xidmti il hat olunmas baxmndan lider respublikalar srasnda olmudur. Bel ki, Azrbaycanda halinin 57,2%-nin kitabxana xidmti il hat olunmas bard aparlan tdqiqatlarn nticlri ap olunmudur.

Btn bu prinsiplrin sasnda respublikada ali v orta ixtisas thsili sisteminin optimal faliyyt gstrmsi durmudur.

Bu sistemin yaranmas v inkiaf tarixi mkdar elm xadimi, professor A.Xlfovun srlrind kompleks kild ilnmidir [3;4].

Azrbaycanda kitabxanalarn kadr tminat, onun trkibi, ayr-ayr regionlarda kadrlarn yerlmsi vziyyti kitabxananaslq elmind mstqil tdqiqat obyekti olmamdr. Bu baxmdan tqdim ediln mqal ilk tbbs kimi Bak hrind, onun ayr-ayr inzibati rayonlarnda, n byk kitabxanalarnda kadrlarn yerlmsi vziyytini thlil etmk, onun mumi mnzrsini yaratmaq mqsdil yazlmdr.

Aberon iqtisadi rayonu Bak hri, Sumqayt hri, Aberon v Xz iqtisadi inzibati rayonlar daxildir. Regionun razisi 5,5 min km2 olub, lk razisinin 6,3%-ni tkil edir.

2002-ci ilin mlumatna gr iqtisadi rayonda halinin say 2166916 nfr olmudur. Tbii ki, halinin 82,5%-i Bak hrind, 17,5%-i is digr inzibati rayon v hrin payna dr.

Rayonda yaayan halinin milli trkibind 89,1%-ni azrbaycanllar, 5,7%-ni ruslar, qalan 5,2%-ni is digr milli v etnik qruplar tkil edir. qtisadi rayonun halisinin -i thsil alan agird v tlblrdir. Onlardan 94%-i Bak v Sumqayt hrlrind thsil alr. [5,16-56.] 2009-cu ilin statistik mlumatlarna sasn Bak hrind 717 kitabxana faliyyt gstrir. Bu respublika kitabxana resurslarnn 8,4%-ni tkil edir. Eyni zamanda Bak hrind mvcud olan kitabxana resurslarnn hr yerlrind yerldiyini nzr alsaq, bu rqm hmin meyar zr lk kitabxana ehtiyatlarnn 30,9%-i demkdir. [6,26-27] Bak hrinin rayonlar zr kitabxana resurslar aadak kimi yerldirilmidir.

*Cdvl Dvlt Statistika Komitsinin “Kitabxanalarn faliyyti haqqnda” statistik mayinsinin nticlri bard statistik blletendn istifad etmkl hazrlanmdr.

Aparlan aradrmalar gstrir ki, Bak hri zr kitabxanalarn yerlmsin tsir edn sas amillrdn biri onlarn mxtlif idar mnsubiyytin malik olmasdr.

Bak hrinin rayonlar zr kitabxana resurslarnn idar mnsubiyyti zr yerlmsi vziyytini (1) aadak kimidir:

Cdvldn grndy kimi Bak hrinin inzibati rayonlar zr kitabxanalarn sayna gr Milli Elmlr Akademiyasnn kitabxana bksinin, ali mktb kitabxanalarnn daha ox yerldiyi Yasamal rayonu aparc yer tutur. qtisadi rayonda 99 kitabxana faliyyt gstrir. Bu kitabxanalarn 8-i (8,1%-i) Mdniyyt v Turizm Nazirliyi sisteminin, 30-u (30,3%-i) elmi mssis kitabxanalar, 9-u (9,1%-i) ali mktblrin, 5-i (5,1%-i) orta ixtisas thsili mssislrinin, 27-si (27,2%-i) mumthsil mktblrinin, 4- (4%-i) musiqi mktblrinin, 5-i (5,4%-i) shiyy ocaqlarnn, 11-i (11,1%-i) digr idar v mssis kitabxanalarnn payna dr.

Kitabxanalarn sayna gr Sabunu rayonu ikinci yerd durur.

Bel ki, rayon razisind 83 kitabxana halinin informasiya tminatn hyata keirir. Bu kitabxanalarn 15-i (18,1%) Mdniyyt v Turizm Nazirliyinin tabeliyind olan kitabxanalardr. 3- (3,6%) orta ixtisas thsili mssislrinin, 50-si (6,5%) mumthsil mktblrinin, 6-s (7,2%) pe thsili mssislrinin, 2-si (2,4%) musiqi mktblrinin, 3- (3,6%) shiyy mssislrinin, 4- (4,8%) digr idar v mssis kitabxanalardr. Bak hr Sabunu rayonu razisind ali mktblrin olmamas da kitabxana resurslarnn dzgn yerldirilmmsin sbb olan amillrdn biridir.

Bak hrinin razic n byk rayonlarndan biri Xzr rayonudur. Bu rayondak kitabxanalarn say 79-dur. Bu kitabxanalarn 8-i (10,1%) Mdniyyt v Turizm Nazirliyinin tabeliyind olan kitabxanalardr. Rayonda yerln kitabxanalarn 2-si (2,5%) elmi kitabxanalar v elmi mssislrin, 2-si (2,5%) ali thsil mssislrinin, 2-si (2,5%) ilk pe-ixtisas thsili mssislrinin, 44- (55,7%) mumthsil mssislrinin, 4- (5,1%) musiqi mktblrinin, 4- (5,1%) shiyy mssislrinin, 13- (16,5%) digr mssislrin kitabxanalardr.

Bak hrind kitabxanalarn sayna gr 4-c yeri Nrimanov rayonu tutur. Bel ki, bu rayonun razisindki kitabxanalarn mumi say 72-dir. Bu kitabxanalardan 6-s (8,3%) Mdniyyt v Turizm Nazirliyinin tabeliyind, 4- (5,6%) elmi mssislrd, 10-u (13,9%) ali thsil mssislrind, 6-s (8,3%) ilk peixtisas thsili mssislrind, 7-si (9,7%) is digr mssislrd faliyyt gstrn kitabxanalardr.

Binqdi rayonu Bak hrind kitabxanalarn sayna gr 5ci yerd durur. Bu rayonda yerln kitabxanalarn mumi say 66-dr. Hmin kitabxanalarn 8-i (12,1%) Mdniyyt v Turizm Nazirliyinin tabeliyind olan kitabxanalardr. Rayon razisind yerln digr kitabxanalardan 4- (6,1%) elmi mssislrin, 2-si (3,0%) ali thsil mssislrinin, 2-si (3,0%) orta ixtisas thsili mssislrinin, 5-i (7,6%) ilk pe-ixtisas thsili mssislrinin, 32-si (48,6%) mumthsil mssislrinin, 3- (4,5%) musiqi mktblrinin, 1-i (1,5%) shiyy mssislrinin, 9-u (13,6%) is digr mssislrin kitabxanalarnn payna dr.

Kitabxanalarn sayna gr Bak hri zr nvbti yeri Nsimi rayonu tutur. Bel ki, bu rayonun payna dn kitabxanalarn mumi say 63-dr. Bu kitabxanalardan 6-s (9,5%) Mdniyyt v Turizm Nazirliyinin, 5-i (7,9%) elmi mssislrin, 6-s (9,5%) ali thsil mssislrinin, 5-i ( 7,9%) orta ixtisas thsili mssislrinin, 1-i (1,6%) ilk pe-ixtisas thsili mssislrinin, 31-i (49,3%) mumthsil mssislrinin, 2-si (3,2%) musiqi mktblrinin, 1-i (1,6%) shiyy mssislrinin, 6-s (9,5%) is digr mssislrin kitabxanalardr.

Sbail rayonu zr kitabxanalarn say 60-dr. Hmin kitabxanalardan 7-si (11,7%) Mdniyyt v Turizm Nazirliyinin, 7-si (11,7%) elmi mssislrin, 6-s (10,0%) ali thsil mssislrinin, 1-i (1,7%) ilk pe-ixtisas thsili mssislrinin, 17-si (28,2%) mumthsil mssislrinin, 4- (6,7%) musiqi mktblrinin, 1-i (1,7%) shiyy mssislrinin, 16-s (26,6%) is digr mssislrin payna dn kitabxanalardr.

Bak hrinin n byk rayonlarndan biri olan Xtai rayonunda 57 kitabxana yerlir. Bu kitabxanalardan 7-si (12,2%) Mdniyyt v Turizm Nazirliyinin tabeliyinddir. Qalan kitabxanalardan 1-ni (1,8%) elmi mssislrin, 3-n (5,3%) ali thsil mssislrinin, 4-n (7,0%) ilk pe thsili mssislrinin, 38-ni (66,6%) mumthsil mssislrinin, 3-n (5,3%) musiqi mktblrinin, 1-ni (1,8%) is digr mssislrinin kitabxanalar tkil edir.

Nizami rayonunda kitabxanalarn mumi say 49-dur. Bu kitabxanalardan 7-i (14,3%) Mdniyyt v Turizm Nazirliyin tabeliyind, 2-i (4,1%) elmi mssislrd, 1-i (2,0%) ali thsil mssislrind, 2-i (4,1%) orta ixtisas thsili mssislrind, 5-i (10,2%) ilk pe-ixtisas thsili mssislrind, 28-i (57,2%) mumthsil mssislrind, 2-i (4,1%) musiqi mktblrind, 1-i (2,0%) digr mssislrd faliyyt gstrn kitabxanalardr.

Suraxan rayonu kitabxanalarn sayna gr 10-cu yerd durur. Burada 46 kitabxana faliyyt gstrir. Bunlardan 6- (13,0%) Mdniyyt v Turizm Nazirliyinin, 1-i (2,2%) elmi mssislrin, 35-i (76,2%) mumthsil mktblrinin, 2-i (4,3%) musiqi mktblrinin, 2-i (4,3%) digr mssislrin kitabxanalardr.

Bak hrinin kitabxanalarnn sayna gr sonuncu yerd Qarada rayonu durur. Burada faliyyt gstrn kitabxanalarn say 43-dr. Bunlardan 10-u (23,3%) Mdniyyt v Turizm Nazirliyin tabeliyind, 5-i (11,6%) ilk pe-ixtisas thsili mssislrind, 26-s (60,5%) mumthsil mktblrind, 1-i (2,3%) musiqi mktblrind, 1-i (2,3%) digr mssislrd faliyyt gstrn kitabxanalardr.

Bak hri lknin kitabxana informasiya resurslarnn formalad sas mrkzlrdn biridir. Bel ki, lknin informasiya resurslarnn 49,8 %-i, baqa szl yars Bak hrind yerlir67. Bu resurslar Bak hrinin rayonlar zr aadak kimi yerlmidir:

1. Sbail rayonu zr– 50,5 % 2. Yasamal rayonu zr– 18,1 % 3. Nsimi rayonu zr– 8,0 % 4. Nrimanov rayonu zr– 4,4 % 5. Sabunu rayonu zr– 4,1 % 6. Binqdi rayonu zr– 3,6 % 7. Xtai rayonu zr– 2,5 % 8. Xzr rayonu zr– 2,5 % Hesablama mllif trfindn statistik materiallarn thlili sasnda myynldirilmidir 9. Suraxan rayonu zr– 2,1 % 10. Nizami rayonu zr– 2,0% 11. Qarada rayonu zr– 1,6 % Grndy kimi lknin kitabxanalarn resurslarnn 0,7 %nin, Bak hrinin kitabxanalarnn 8,3 %-nin yerldiyi Sbail rayonunda hr kitabxanalarnn informasiya resurslarnn 50, %-i cmlmidir. Bu da Sbail rayonunun lknin mdni, informasiya v btvlkd kitabxana mhitind ox mhm rol oynadn gstrn amillrdn biridir.

Mlumdur ki, Bak hrinin kitabxana mhitinin formalamasnda elmi mssislrin kitabxanalar mhm yer tutur. Bu kitabxanalar lknin kitabxana resurslarnn 0,8%-ni tkil edir.

Bel kitabxanalarn hams (72 dd) hr yerlrind yerlir. Bu da hmin parametr zr hr kitabxana resurslarnn 3%-i demkdir.

Elmi mssis kitabxanalarnn regionlar zr yerlmsi prosesinin thlili gstrir ki, bu kitabxanalar tbii olaraq hr yaay msknlrind yerlir.

Bunu aadak cdvldn aydn grmk olar:

Elmi mssis kitabxanalarnn Bak hrinin inzibati rayonlar zr yerlmsi mnzrsini aadak cdvldn aydn grmk olar:

1. Yasamal rayonu – 30 kitabxana 2. Sbail rayonu – 7 kitabxana 3. Nsimi rayonu – 5 kitabxana 4. Nrimanov rayonu – 4 kitabxana 5. Binqdi rayonu – 4 kitabxana 6. Nizami rayonu – 2 kitabxana 7. Xzr rayonu – 2 kitabxana 8. Xtai rayonu – 1 kitabxana 9. Suraxan rayonu – 1 kitabxana Cdvldn grndy kimi Bak hrinin Qarada v Sabunu rayonlarnda elmi mssis kitabxanas yoxdur.

Statistik mlumatlarn thlili gstrir ki, Bak hrind yerln elmi mssislrin kitabxana resurslar hrin kitabxana ehtiyatlarnn 7,8%-ni tkil edir. Bu kitabxanalar Yasamal rayonu kitabxana resurslarnn 30,3%-i, Sbail rayonunun kitabxana resurslarnn 11,7%-i, Nsimi, Binqdi v Nrimanov rayonu elmi kitabxana resurslarnn mvafiq olaraq 7,9%-i, 6,1%-i v 5,6%-i tkil edir.

Baqa szl Bak hrinin inzibati rayonlar arasnda elmi mssislrin qeyri-brabr paylanmas onun elmi kitabxana bksinin d yerlmsin mnfi tsir gstrn sas amillrdn biridir.

Elmi mssis kitabxanalarnn fondu z znginliyi v xsusi kisi baxmndan diqqti clb edir. Bu kitabxanalarn informasiya resurslar 23719951 nsxdn ibartdir ki, bu da lk v hr kitabxanalarnn informasiya resurslarnn mvafiq olaraq 21,4%ini v 29,4%-ini tkil edir. Demli bu kitabxanalarda lk kitabxanalarnn informasiya resurslarnn 1,5%-i, hrlr zr informasiya resurslarnn tqribn 1/3-i mhafiz olunur. Baqa szl, elmi mssis kitabxanalar informasiya resurslarnn mumi hcmin gr Thsil Nazirliyi kitabxanalarnn informasiya resurslarndan (45%), Mdniyyt v Turizm Nazirliyi kitabxana bklrinin informasiya resurslarndan (32,2%) sonra nc yerd durur. Bu da hmin kitabxana bksinin sayca az olmasna baxmayaraq informasiya ehtiyatlarnn xsusi kisin gr lknin informasiya arealnda xsusi mvqey malik olmas demkdir.

Elmi mssis kitabxanalarnn informasiya resurslarnn trkibi baqa kitabxana bklrindn frqli olaraq informasiya mnblrinin nvlrin gr d frqlnir. gr kitablar lk kitabxanalarnn informasiya resurslarnn 80,5%-ni tkil edirs, bu kitabxanalarda kitablar 25,9%-dir. Lakin jurnallar lk informasiya resurslarnn 3,5%-ini tkil etmsin baxmayaraq, bu kitabxanalarn fondlarnn 11,3%-ini tkil edir. Diqqti clb edn chtlrdn biri bhs ediln kitabxanalarda informasiya resurslarnn 60,1%-ini elektron nrlr d daxil olmaqla digr nrlr d tkil edir ki, bu rqm lk zr mumi informasiya resurslarnn 14%-ini tkil edir. Demli xsusi nv nrlr hmin kitabxanalarda mvafiq fond zr orta gstricidn 4 dfdn d artqdr.

Fikrimizc elmi-tdqiqat ii il mul olan mtxsislrin informasiya sorularnn dnilmsinin sas vasitlrindn olan xsusi nrlr hmin kitabxanalar digr kitabxanalardan frqlndirn sas xsusiyytlrdn biridir.

Mlumdur ki, kitabxanalarn missiyasnn mvffqiyytl hyata keirilmsi onlarn kadr tminatndan sasl drcd asldr. Bu baxndan Bak hri lknin btn regionlarndan frqlnir. Azrbaycan Respublikasnda regionlarda kadrlarn yerlm sviyysi aadak kimidir:

1. Bak hri– 3158– 36,1 % 2. Aran iqtisadi rayonu– 1932-22, 3. Gnc-Qazax iqtisadi rayonu– 1125-12, 4. Lnkran iqtisadi rayonu– 734-8, 5. Naxvan iqtisadi rayonu– 691-7, 6. ki-Zaqatala iqtisadi rayonu– 640-7, 7. Quba-Xamaz iqtisadi rayonu– 569-6, 8. Yuxar Qaraba iqtisadi rayonu– 560-6, 9. Klbcr-Lan iqtisadi rayonu– 369-4, 10. Dalq irvan iqtisadi rayonu– 338-3, 11. Aberon iqtisadi rayonu– 169-1, Bak hrind haliy kitabxana-informasiya xidmtinin tkilind kitabxana-biblioqraf kadrlar mhm rol oynayr.

hrin mdni mhitinin formalamasnda kitabxana kadrlarn rolu vzsizdir. Statistik mlumatlara gr Bak hrind 3158 kitabxana mtxssisi faliyyt gstrir. Bu da lk kitabxana-informasiya iilri korpusunun 36,1 %-ni tkil edir.

Btvlkd lk kitabxana resurslarnn 8,4 %-nin, kitabxanainformasiya ehtiyatlarnn 49,8 %-nin Bak hrind yerldiyini nzr alsaq, kmiyyt baxmndan kitabxana kadrlarla tminat lknin baqa regionlar il mqayisd normal hesab etmk olar.

Bak hrinin inzibati rayonlarnn kitabxana-biblioqraf kadrlarla tminat sviyysi aadak cdvldn aydn grnr:

Btvlkd cdvldn grndy kimi Bak hrind faliyyt gstrn kitabxana iilrinin 62%-i Sbail, Yasamal v Nsimi rayonlarnn payna dr. Bu da hmin rayonlarn mumn lknin, o cmldn Bak hrinin mdni, elmi, tdris v informasiya arealnda mhm rol oynamas il bilavasit laqdardr.

Bel ki, Milli kitabxana, Prezident kitabxanas, Milli Elmlr Akademiyasnn MEK-, BDU-nun, habel bir sra ali v orta ixtisas mktblrinin, elmi-tdqiqat mssislrinin, Ali hakimiyyt orqanlarnn kitabxanalarnn bu rayonlarda yerlmsi bu mnzrnin formalamasna ciddi tsir edn amillr srasna daxildir. Kitabxana kadrlarla tminat baxmndan sonuncu yerd duran Qarada rayonunda faliyyt gstrn kitabxanalardr.

Kitabxana-biblioqraf kadrlar korpusunun aparc qvvsi tbii ki, ali ixtisas thsilli mtxssislrdir. Aparlan thlillr gstrir ki, Bak hrinin kitabxanalarnda alan iilrin 37,8 %-i, baqa szl 1186 nfri ali ixtisas thsilli kadrlardr. Bu da lknin regionlar il mqayisd n yksk gstricidir v respublikann orta gstricisindn tqribn 2 dfdn d (18,1) ykskdir.

Bak hrinin inzibati rayonlar zr ali ixtisas thsilli kitabxana kadrlarn yerlmsinin yrnilmsi gstrir ki, inzibati rayonlarda bu mnzr bir-birindn kskin kild frqlnir. Bunu aadak cdvldn d grmk olar:

inzibati rayonlar Bak hrind kiatbxanalarn kadr trkibind orta ixtisas thsilli iilr mhm yer tutur. lk zr bu kadrlarn xsusi kisi 20,2% tkil edir. Bak hrind orta ixtisas thsilli kadrlarn say mumi lk gstricisi il st-st dr (20,5 %).

Lakin inzibati rayonlar zr bu proses 12-36 % arasnda dyiir.

Bel ki, orta ixtisas thsilli kadrlarn xsusi kisinin yksk olmas Sabunu (35,9%), Xzr (33,3%), Binqdi (32,9%), Suraxan (31,9%), Xtai (30,0%), Nizami (29,5%) rayonlarnda mahid olunur. Baknn Sbail, Yasamal, Nsimi, Nrimanov rayonlarnda bu kadrlar mvafiq olaraq 12,2% Yasamal; 16,1% Nsimi; 16,1% Sbail; 72,5% Nrimanov rayonunda tkil edir.

Bak hrind mumi orta thsilli kadrlar kitabxanalarn kadr potensialnn 8,1%-ni tkil edir. Bu rqm Azrbaycan Respublikas zr kitabxanalarda ilyn mumi orta thsilli kadrlarla mqayisd ( 32,2%) 4 df aadr. mum orta thsilli kadrlar daha ox Baknn Qarada (38,9%), Xzr (16,8%), Sabunu (14,8%), Suraxan (11,7%), Binqdi (11,0%) rayonlarnda mahid olunur. Aparlan mahidlr gstrir ki, hrin mrkzindn uzaqladqca orta thsilli kadrlarn xsusi kisi artr. Qarada rayonunda is bu kadrlarn 38,9% tkil etmsi, ali ixtisas thsilli kadrlarn Bak hri zr n aa gstrici olmas (13,3%) bu sahd problem situasiyasnn olmasna sbb olmudur. Bu problem birinci nvbd rayon kitabxanalarnn ali ixtisas thsilli kadrlarla tminat sistemini yaratmaqla, orta thsilli kadrlarn fasilsiz thsil clb edilmsi yolu il hll edil bilr.

Bak hrind kitabxana resurslarnn idar olunmasnda qeyri-ali ixtisas thsilli kadrlar mhm rol oynayr. Kitabxanalarn kadr korpusunda bu kateqoriyadan olan iilrin xsusi kisi 24,6 %-dir. Respublika zr gstricidn (15,1 %) yksk olan bu kadrlar hrin rayonlar zr mxtlif cr yerlmidir. Qeyri-ali ixtisas thsilli kadrlar daha ox Nsimi rayonunda (35,8 %), Nrimanov rayonunda (30,2 %), Yasamal rayonunda (29,2 %), Nizami rayonunda (28,6 %)-dr. Bu kateqoriyadan olan iilrin az yerldiyi rayon Qarada (7,8 %), Xtai (13,5 %), Sabunu (13,9 %) rayonlardr.

Bak hrind kitabxana kadrlarn yerlmsindn bhs edrkn qeyri-orta ixtisas thsilli kadr korpusunu da qeyd etmk lazmdr. Respublika zr bu kateqoriyadan olan iilrin xsusi kisi 14,4 % tkil edir. Bak hri zr is bu rqm 9,2 %-dir.

hr zr qeyri-orta ixtisas thsilli kadrlarn yerlmsin gr Xtai rayonu aparc mvqey malikdir. Bel ki, bu rayonda kitabxana mtxssisindn 39-u (22,9 %) mhz bu kateqoriyadan olan iilrdir. Bu baxmdan n aa gstrici Nsimi rayonunda (5,9 %), Yasamal rayonunda (6,3 %), Sbail rayonunda (8,2 %) mahid olunur.

Qeyri-orta ixtisas thsilli kadrlarn cmiyytin informasiya tminatndak rolunu nzr alaraq mvcud olan kolleclr vasitsil onlarn lav thsil sistemin clb edilmsi, ixtisasartrma kurslar, treyninqlr vasitsil onlarn pe sviyysinin yksldilmsi qarda duran vziflrdndir.

Bak hrinin iri kitabxanalarnn kadr tminatnn vziyytini aadak cdvldn grmk olar [2.s.20-206; 422-425;480-490] ad.Azrb.Milli kx Milli kitabxanann kadr korpusunun sasn ixtisasl kadrlar tkil edir. Bel ki, gr 2007-ci ilin mlumatna gr kitabxanada ilyn mtxssislrin 113 nfri ali, 63 nfri orta ixtisas thsilli kadrlar idis, 2009-cu ilin mlumatna gr bu rqm mvafiq olaraq 147 v 90 olmudur [7]. Son bir ne ild kitabxanada ixtisasl kadrlarn say artmdr. Bu da kitabxanann faliyytinin kkl dyimsin sbb olmudur.

AMEA-nn Mrkzi Elmi Kitabxanasnda is 88 kitabxana mtxssisindn 33- ali ixtisas thsilli, 55-i ali-qeyri ixtisas thsilli, 13- orta qeyri-ixtisas thsilli, 4- orta thsilli kadrlardr.

Respublika hmiyytli kitabxana kimi C.Cabbarl adna Respublika Gnclr kitabxanasnda 48 nfr mtxssis alr. Onlardan yalnz 17 nfri ali ixtisas thsilli kadrlardr.

Respublika Elmi Knd Tsrrfat Kitabxanasnda is 34 iidn 22-si ali ixtisas thsilli, 5-i orta ixtisas thsillidir.

Respublika Elmi Texniki Kitabxanasnda is 120 iidn nfri ali ixtisas thsilli iilrdir.

F.B.Krli adna Respublika Uaq Kitabxanasnda 69 iidn 31-i ali, 11-i is orta ixtisas thsilli kadrlardr.

Nizami rayonu MKS-d is 29,5 tat vahidi zr 27,5-i ali v orta ixtisasl mtxsislrdir.

Thlildn grndy kimi, Milli Kitabxana, Respublika Uaq Kitabxanas, Respublika Elmi Texniki Kitabxanas, Respublika Elmi Knd Tsrrfat Kitabxanas, Nizami rayonu MKS-i Bak hrind resurslarndan smrli istifadnin tkilind pekar kadrlarn yeri v rolu kitabxanalarn modernldirilmsi kontekstind bzi strateji vziflrin hyata keirilmsini tlb edir:

– Cmiyytd kitabxana pesinin sosial statusunu yksltmk v informasiya xidmtini modernldirmk mqsdil lknin intellektual, thsil, mdni potensialna, onlarn etdiyi xidmt adekvat olaraq kitabxana iilrinin mk haqqnn daima artrlmas. Bunun hquqi sas da vardr. Bel ki, “Kitabxana ii haqqnda” Azrbaycan Respublikasnn Qanununda [1] da bu kateqoriya iilrin thsil sferas iilrin brabr tutulmasna dair birbaa gstri vardr.

– Fasilsiz kitabxana-informasiya thsilinin inkiafnn prioritet istiqamt kimi nzr alnmas. Bu mqsdl BDU-nun Kitabxanalq-informasiya fakltsinin, Milli Kitabxanann, respublika hmiyytli kitabxanalarn, mdniyyt iilrinin ixtisasartrma kursunun potensialndan istifad etmkl kitabxana kadrlarn tkmilldirilmsi v yenidn hazrlanmas prosesini sistemli kild hyata keirmk olar.

РАСПОЛОЖЕНИЕ И КАДРОВОЕ

ОБЕСПЕЧЕНИЕ БИБЛИОТЕЧНЫХ РЕСУРСОВ

ГОРОДА БАКУ

Информационное обеспечение, которое считается одним из основных условий успешного выполнения научно-исследовательских работ, осуществляется посредством библиотек и информационных центров высших учебных заведений. Мероприятия, предусмотренные в «Государственной Программе по развитию библиотечно-информационной сферы в Азербайджанской Республике на 2008-2013 годы», утвержденной распоряжением президента Азербайджанской Республики от 06 октября 2008 года, №3072, по созданию электронных библиотек и обогащению библиотечных фондов новой литературой служат еще большему улучшению информационного обеспечения науки.

В «Государственной Программе по развитию библиотечноинформационной сферы в Азербайджанской Республике на 2008-2013 годы» указывается, что в целях улучшения деятельности библиотек в Азербайджанской Республике, расширения возможностей всестороннего использования научно-культурных ценностей, повышения информационного обеспечения общества, а также обеспечения вхождения азербайджанских библиотек в мировое информационное пространство.

В сети библиотек Министерства Культуры и Туризма Азербайджанской Республики сохраняется около 40 миллионов разных экземпляров информационных носителей и другие традиционные документы. В последние годы в республике в области библиотечного дела были приняты ряд важных документов. Изданные книги, в соответствии с Распоряжениями Президента Азербайджанской Республики от 12 января 2004 года «Об осуществлении массовых изданий на азербайджанском языке латинской графикой» и от 27 декабря 2004 года «Об утверждении перечня произведений, подлежащих изданию на азербайджанском языке латинской графикой. В 2005-2006 годах, были переданы в дар всей библиотечной сети страны. В данное время работы в этом направлении продолжаются. Предусматриваются работы по проведению провести в жизнь мероприятий утвержденных по Государственным Программам по “Cоциально-экономическому развитию регионов Азербайджанской Республики (2004- годы)", "Социально-экономическое развитие г. Баку и Бакинских поселков в 2011-2013 годах", “По развитию связи и информационных технологий в Азербайджанской Республике на 2005-2008 годы (Электронный Азербайджан)”, “Модернизация и развитие в области информации и информационнокоммуникационной технологий общеобразовательных школ Азербайджанской Республики”.

Известно, что численность и уровень образования библиотечно-библиографических кадров является одним из основных факторов рационального использования библиотечно-информационных ресурсов. В историческом формировании библиотечнобиблиографической культуры Азербайджана большую роль сыграли известные библиотекари-библиографы. В республике в 30х годах была создана и сформирована система подготовки библиотечных кадров со средним и высшим образованиями. И сейчас эти кадры находятся в первых рядах носителей национальной культуры. В последние годы Советской власти в Азербайджанской Республике на каждую душу населения приходилось библиотекарей. Аналогичная ситуация была также: на Украине 11,5, в Узбекистане 8, Таджикистане 9 библиотекарей [9,67].

Если иметь ввиду влияние числа работников на обслуживание, то в те годы общее количество изданий попавшие на каждую душу населения составляло 107,3 экземпляров [9,67].

Эти цифры доказывают, что наша республика была впереди от Армении, Таджикистана, Туркмении, Узбекистана.

Азербайджанская Республика была одним из лидеров среди других республик по библиотечному обслуживанию населения (57,2%). Результаты этих исследований были напечатаны.

В основе этих принципов стояло высшее и среднее библиотечное образование в республике [9,67].

История образования и развитие этой системы была комплексно обработана в трудах заслуженного научного деятеля, профессора Абузара Халафова [3;4].

Состояние кадрового обеспечения библиотек в Азербайджане, его состав, расположение кадров в разных регионах не было объектом самостоятельного исследования. Это статья является первой инициативой. Она написана с целью исследования расположения кадров в городе Баку и в ее отдельных административных районах.

В состав Апшеронского экономического района входят города Баку и Сумгаит, административные районы Апшерон и Хызы. Территория региона составляет 5,5 тысяча км2. Это 6,3% территории страны. По сведениям 2002 года в этом районе численность населения составила 2166916 человек. 82,5% населения попадает на долю города Баку. А 17,5% населения живут в других районах и городах района. По национальному признаку азербайджанцы составляют 89,1%, русские 5,7%, другие этнические группы 5,2% населения. 1/4 часть населения экономического района составляют школьники и студенты. 94% из них учатся в городах Баку и Сумгаите [5,16-56].

По статическим сведениям в городе Баку действует библиотек. Это составляет 8,4% библиотечных ресурсов. Если иметь ввиду, что библиотечные ресурсы накопились в основном в городе Баку, то это число составляет 30,9% библиотечных ресурсов страны [6,26-27].

Библиотечные ресурсы по районам города Баку расположены так:

№ административного район район Таблица была взята из бюллетеня статистических исследований «О деятельности библиотек» Государственного Статистического Комитета.

Исследования показывают, что один из основных причин расположения библиотек в городе Баку влияет их ведомственный принадлежность.

Расположенность библиотек Баку по ведомственным принадлежностям указана в нижней таблице(1):

Как видно из таблицы, среди административных районов по расположению и численности ведомственных библиотек первое место занимает Ясамальский район. Здесь находится библиотечная сеть Национальной Академии Наук и школьных библиотек. В районе действуют 99 библиотек. 8 из этих библиотек (8,1%) находится в системе Министерства Культуры и Туризма, 30 (30,3%) попадают на долю научных учреждений, 9 (9,1%) относятся к высшим учебным заведениям, 27 (27,2%) к средним школам, 4 (4%) музыкальным школам, 5 (5,4%) медицинским, 11 (11,1%) библиотек других учреждений.

По числу библиотек на втором месте находится Сабунчинский район. Здесь 83 библиотеки занимаются информационным обеспечением населения. В этом районе нет высших учебных заведений. И это один из мешающих факторов правильного использования библиотечных ресурсов.

Хазарский район один из больших районов по территории в г. Баку. Число библиотек в этом районе 79. 8 (10,1%) из них в подчинении Министерства Культуры и Туризма. (2,5%) из этих библиотек попадают на долю научных заведений, 2 (2,5%) библиотеки высших учебных заведений, (2,5%) профтехучилищ, 44(55,7%) общеобразовательных школ, 4 (5,1%) музыкальных школ, 4 (5,1%) медицинских учреждений, 13 (16,5%) библиотек других учреждений.

Наримановский район по числу библиотек занимает 4-ое место. Число библиотек в этом районе 72. 6 (10,1%) из них в подчинении Министерства Культуры и Туризма. 4 (2,5%) из этих библиотек попадают на долю научных заведений, (13,9%) библиотеки высших учебных заведений, 6 (8,3%) профтехучилищ, 4 (5,1%) музыкальных школ, 7 (9,7%) библиотек других учреждений.

Число библиотек в Бинагадинском районе 66. 8(12,1%) из них в подчинении Министерства Культуры и Туризма. (6,1%) из этих библиотек попадают на долю научных заведений, 2 (3,0%) библиотеки высших учебных заведений, (48,6%) общеобразовательных школ, 5 (7,6%) профтехучилищ, 43(4,5%) музыкальных школ, 9 (13,6%) библиотек других учреждений.

Число библиотек в Насиминском районе 63. 6 (9,5%) из них в подчинении Министерства Культуры и Туризма.

5(7,9%) из этих библиотек попадают на долю научных заведений, 6(9,5%) библиотеки высших учебных заведений, 1 (1,6%) профтехучилищ, 31 (49,3%) общеобразовательных школ, 2 (3,2%) музыкальных школ, 1(1,6%) медицинских учреждений, 6 (9,5%) библиотек других учреждений.

В Сабаильском районе число библиотек доходят до 60.

7(11,7%) из них в подчинении Министерства Культуры и Туризма. 7(11,7%) из этих библиотек попадают на долю научных заведений, 6(9,5%) библиотеки высших учебных заведений, 6(10,0%) профтехучилищ, 17(28,2%) общеобразовательных школ, 4(6,7%) музыкальных школ, 1(1,7%) медицинских учреждений, 16 (26,6%) библиотек других учреждений.

В Хатаинском районе число библиотек доходят до 57.

7(12,2%) из них в подчинении Министерства Культуры и Туризма. 1(1,8%) из этих библиотек попадает на долю научных заведений, 3(5,3%) библиотеки высших учебных заведений, 4(7,0%) профтехучилищ, 38(66,6%) общеобразовательных школ, 3(5,3%) музыкальных школ, 1 (1,8%) библиотека на долю других учреждений.

В Низаминском районе число библиотек доходят до 57.

7(14,3%) из них в подчинении Министерства Культуры и Туризма. 2(4,1%) из этих библиотек попадают на долю научных заведений, 1(2,0%) библиотека высшего учебного заведений, 5(10,2%) библиотек профтехучилищ, 28(57,2%) общеобразовательных школ, 2(4,1%) библиотеки музыкальных школ, 1 (2,0%) библиотека других учреждений.

В Сураханском районе действует 46 библиотек. 6(13,0%) из них в подчинении Министерства Культуры и Туризма. 1(2,2%) из этих библиотек попадает на долю научных заведений, 35(76,2%) общеобразовательных школ, 2(4,3%) музыкальных школ, 2 (4,3%) библиотеки в подчинении других учреждений.

По числу библиотек на последнем месте находится Карадагский район. 43 районной библиотеки обеспечивает читателей с нужной информацией. 10(23,3%) из них в подчинении Министерства Культуры и Туризма. 5(11,6%) профтехучилищ, 26(60,5%) общеобразовательных школ, 1(2,3%) музыкальных школ, 1 (2,3%) библиотека других учреждений.

Баку один из основных центров, где собраны 49% библиотечно-информационных ресурсов страны. Распределение ресурсов по районам города Баку таковы:

1. Сабаильский район-50,5% 2. Ясамальский район-18,1% 3. Насиминский район-8,0% 4. Наримановский район-4,4% 5. Сабунчинский район-4,1% 6. Бинагадинский район-3,6% 7. Хатаинский район-2,5% 8. Хазарский район-2,5% 9. Сураханский район-2,1% 10. Низаминский район-2,0% 11. Карадагский район-1,6% Как видно, в Сабаильском районе собраны 0,7% библиотечных ресурсов страны, 50,5% города Баку. Это помогает району активно участвовать в культурной жизни города.

В Баку сформировалось сеть научных библиотек. Сюда входят библиотеки отраслевых академий, республиканских академий, библиотеки научных учреждений, научно-исследовательских институтов, театральные, музейные, музыкальнонотные, военно-технические, библиотеки учебных заведений, научно-технические (технические), библиотеки промышленных предприятий. Они комплектуются специальной литературой соответственно профилю предприятия, учреждения. Эти библиотеки составляют 0,8% библиотечных ресурсов страны, 3% библиотечных ресурсов города.

Расположение библиотек научных учреждений страны можно увидеть с таблицы:

Библиотеки научных учреждений города Баку распределились так:

1. Ясамальский район– 4. Наримановский район- 5. Бинагадинский район- 6. Низаминский район- 8. Хатаинский район- 9. Сураханский район- Анализ статистических сведений показывает, что эти библиотеки составляют в Ясамальском 39,3%, Сабаильском 11,7%, 7,9% Насиминском, 6,1% Бинагадинском, 5,6% Наримановском районе библиотечно-информационных ресурсов в городе. Фонды этих библиотек очень богаты и разнообразны. Информационные ресурсы этих библиотек составляют 23719951 экземпляров. А это 21,4% и 29,4% библиотечного фонда страны. Но неровное распространение научных учреждений по административным районам города плохо влияет на обслуживание читателей, мешает своевременной пропаганде научной литературы, нужной документации.

Расстановка кадров предполагает обоснованное и экономически целесообразное распределение работников по структурным подразделениям и должностям в соответствии с требуемыми уровнем и профилем подготовки, опытом работы, деловыми и личными качествами. Решение задач по инновационному развитию библиотек как информационно-аналитических, культурных, образовательных и досуговых центров в первую очередь зависит от их кадрового обеспечения и профессиональной готовности библиотекарей осуществить коренную модернизацию отрасли. Работник современной библиотеки должен обладать принципиально новыми знаниями, умениями и навыками, адекватными вызовам информационного общества и задачам социально-экономического развития страны. Новая философия библиотечного дела заключается в том, что библиотекарь выступает не воплощением знаний, не их непосредственным источником, а организатором доступа к информации и знанию.

Уровень расстановки кадров в регионах Азербайджана можно увидеть по следующим цифрам:

1. город Баку-3158-36,1% 2. Аранский экономический район-1932-22,1% 3. Гянджа-Казахский экономический район-1125-12,8% 4. Ленкоранский экономический район-734-8,4% 5. Нахичеванский экономический район-691-7,9% 6. Шеки-Закатальский экономический район-640-7,3% 7. Куба-Хачмазский экономический район-569-6,5% 8. Нагорно-Карабахский экономический район-560-6, 9. Кельбаджар-Лачинский экономический район-369-4,2% 10. Нагорно-Ширванский экономический район-338-3,8% 11. Апшеронский экономический район-169-1,9% Уровень обеспечения библиотечными кадрами показано в следующей таблице:

В Ясамальском, Сабаильском и Насиминском районах находятся Национальная библиотека им.М.Ф.Ахундова, Президентская библиотека, библиотечная сеть Академии Наук, библиотеки высших и средне-специальных учебных заведений, научно-исследовательских институтов. Это помогло накоплению библиотечных кадров здесь.

Основная масса библиотечных работников с высшим специальным образованием. В Бакинских библиотеках (37,8%) человек получили высшее специальное образование.

На таблице показано число этих кадров:

Административные специальным другим работникам Библиотекари со средне-специальным образованием составляют 20,2% среди работников. В административных районах Баку это цифра колеблется между 12-36 процентами. Самое большое число накоплено в Сабунчинском (35,9%), Хазарском (33,3%), Бинагадинском (32,9%), Сураханском (31,9%), Хатаинском (30,0%) и Низаминском (29,5%) районах. Эта цифра составляет в Сабаильском районе 16,1%, Ясамальском районе 12,2%, Насиминском районе 16,1% и Наримановском районе 72,5%-ов.

Работники со средним образованием составляют 8,1% кадрового потенциала библиотек города Баку. В Карадагском районе они составляют 38,9%, Хазарском районе 16,8%, Сабунчах 14,8%, Сураханах 11,7%, Бинагадах 11,0%. Чем дальше от центра города, вес таких кадров становится больше. Эта цифра по сравнению с другими регионами 4 раза ниже (32,2%). Эту проблему можно решить с путем привлечения их к непрерывному учению, обеспечению библиотек кадрами с высшим специальным образованием.

Кадры, не имеющие специального высшего образования, составляют 24,6%. Особенный вес кадров с другими специалностями составляет 14,4%. Такие кадры составляют в Насиминском районе 35,8%, Наримановском районе 30,2%, Ясамальском районе 29,2%, Низаминском районе 28,6%. В Карадагском (7,8%), Хатаинском (13,5%) и Сабунчинском (13,9%) районе процент таких кадров еще ниже.

В Бакинских библиотеках работают кадры с неполным средне-специальным образованием. Особый вес таких работников по республике состоит из 14,4%. По городу Баку это цифра составляет 9,2%. В этой области большую часть составляет Хатаинский район. 39 из 170 библиотекарей с другим средне-специальным образованием. Самая низкая цифра в Насиминском (5,9%), Ясамальском (6,3%) и Сабаильском (8,2%) районе.

В республиканских библиотеках состояние кадрового обеспечения можно увидеть в таблице:

М.Ф.Ахундова им.Дж.Джаббарлы Республиканская Республиканская Библиотека для слепых Центральная Научная Республиканская Республиканская венная Библиотека Республиканская ЦБС Хатаинского ЦБС Низаминского Кадровый корпус Национальной библиотеки им.

М.Ф.Ахундова в основном состоит из кадров с библиотечным образованием. В 2009 году здесь работали 147 человек с высшим, 90 человек со средне-специальным образованием.

В Республиканской Юношеской Библиотеке им. Дж.

Джаббарлы работает 48 специалистов. Из них только имеет высшее специальное образование.

В Республиканской Научно-Сельскохозяйственной библиотеке из 34 работников 22 с высшим специальным образованием.

В Республиканской Научно-Технической Библиотеке из работников 40 человек с высшим специальным образованием.

В Республиканской детской библиотеке имени Ф. Кочарли из 69 работников 31 с высшим, 11 со средне-специальным образованием.

Эти библиотеки имеют хороший библиотечный потенциал.

Для организации библиотечных ресурсов в городе Баку требуется рациональное использование профессиональных работников. Для этого нужно: во первых, улучшить социальный статус библиотекаря, повысить заработную плату работников библиотек. Во вторых, организовать беспрерывное обучение библиотекарей. Библиотеки Азербайджана нуждаются в системе непрерывного образования, которое включает в себя не только повышение квалификации и переподготовку кадров, но и их подготовку. В Азербайджане много лет складывалась и действует многоуровневая система повышения квалификации, включавшая в себя конференции, семинары, творческие лаборатории, (пришедшие на смену школам передового опыта), стажировки и т. п. (обеспечивающие знакомство с непосредственным опытом деятельности библиотек, активное общение с коллегами), а также развитую курсовую систему.

LAV

AZRBAYCAN RESPUBLKASININ

PREZDENT LHAM LYEV

MDNYYT V MLL DYRLR

HAQQINDA

Azrbaycan dvltiliyi, Azrbaycanlq mfkursi Masir Azrbaycan dvltiliyinin banisi Heydr liyev biz azrbaycanlq kimi drin bir flsfi konsepsiyan bx edrk, Azrbaycan dilini, Azrbaycan tarixini, Azrbaycan mdniyytini v milli-mnvi dyrlrimizi qoruma dn-dn tvsiy etmidir.

Azrbaycan dvlti mstqil dvltdir, Azrbaycan dvlti z milli v dini nnlrin sadiq dvltdir.

Biz kkl saslar zrind – tarixi irsimizin, zngin mdni irsimizin sasnda masir, gcl, dnyvi, qdrtli Azrbaycan qururuq v bu id artq byk nailiyytlr atmq.

Bizim dbiyyatmz, musiqimiz, incsntimiz, tarixi abidlrimiz, doma Azrbaycan dilimiz – bunlardr Azrbaycan xalqnn mnvi saslar. Bu mhkm saslar zrind biz masir dvlt qururuq. Dvlt quruculuu faliyytimiz buna ynlmidir ki, mhkm tarixi, mnvi saslar zrind masir dvlt quraq, dvltiliyi, mstqilliyi mhkmlndirk, bdi, dnmz edk v bellikl, Azrbaycann hrtrfli inkiafna nail olaq.

Bizim n byk srvtimiz bizim mstqilliyimizdir, bizim xalqmzdr, bizim mdniyytimizdir.

Bizim mdniyyt ocaqlarmz yksk sviyyd olmaldr.

Btn bu sahy diqqt grk yksk olsun.

Bizim zngin tarixi-mdni irsimiz qorunub saxlanlr. Biz bu msly d ox byk diqqt gstrmliyik.

Azrbaycan mslman dnyasnn ayrlmaz parasdr v tarixn islam mdniyytinin inkiafna misilsiz thflr bx etmidir.

Azrbaycan mstqil dvlt kimi inkiaf etdikc, biz he vaxt z milli kklrimizi unutmamalyq.

Bizim byk tariximiz, nnlrimiz, mdniyytimiz vardr. Biz znmxsusluumuzu bunlarn saysind qoruyub saxlamq.

Azrbaycanda demk olar ki, btn tarixi abidlr brpa edilir, yeni mdniyyt ocaqlar yaradlr, teatrlar, muzeylr brpa olunur v n masir, gzl sviyyd yenilri tikilir. Biz bu siyasti bundan sonra da davam etdircyik.

Azrbaycanda mdniyyt sahsind ox byk ilr grlr.

Azrbaycanda mdniyytlraras dialoqun inkiaf etdirilmsi istiqamtind beynlxalq sviyyli silsil tdbirlr hyata keirilir. Avropa urasna zv dvltlrin mdniyyt nazirlrinin itirak il “Mdniyytlraras dialoq Avropa v onun qonu regionlarnda davaml inkiafn v slhn sasdr” mvzusunda konfransn geosiyasi mvqe baxmndan sivilizasiyalar qovuuunda yerln Azrbaycann paytaxt Bak hrind keirilmsin dair tklif bel tdbirlrdn biri kimi Avropa urasnn rhbrliyi trfindn dstklnmidir.

Azrbaycann byk v zngin tarixi vardr. Bizim milli mnvi dyrlrimiz vardr. Bu dyrlr bizim n sasdr.

Azrbaycann o qdr zngin tbiti v mdniyyt ocaqlar var ki, onlar ks etdirmk, onlar gzl kild nr etmk o qdr d asan msl deyildir.

Azrbaycanllarn milli-mnvi dyrlrinin, mtrqqi nnlrinin qorunub saxlanmas v tbli edilmsi, mdniyyt mrkzlrinin yaradlmas v smrli faliyyti n mqsdynl v mntzm tdbirlr hyata keirilmlidir.

Baknn tarixi simasn saxlamaq, brpa etmk rtil yeni masir infrastrukturun yaradlmas, lbtt ki, hrimiz lav gzllik verir.

Biz masir dvlti kkl, sasl, milli dyrlr zrind qururuq. Milli dyrlr, nnlr Azrbaycan xalq n hmi ziz olubdur. Bu gn d bu mhkm zmin sasnda masir Azrbaycann qurulmas prosesi uurla davam edir.

Biz z glcyimizi drin v zngin tarixi kklr zrind qururuq. Bizim n milli-mnvi dyrlrimiz, nnlrimiz balca rol oynayr. Bu mhkm mnvi zmin zrind Azrbaycan masirlir, yenilir v Azrbaycanda aparlan siyasi v iqtisadi islahatlar lkmizi gclndirir.

Bu gn Azrbaycann uurlu inkiaf n bizim milli-mnvi dyrlrimiz ox byk rol oynayr.

Btn mdniyyt ocaqlar tmir olunur, brpa edilir. Yeni muzeylr, teatrlar tikilir, vvllr tikilmi mdniyyt infrastrukturu yenilir, masirlir.

Dvlt Azrbaycann mdni hyatnn daha da inkiaf n z iini davam etdirckdir.

Xalqmzn milli mnvi dyrlrinin daycsna evrilmi byk tarixi xsiyytlrin v qhrmanlarn xatirsinin bdildirilmsinin gnc nslin azrbaycanlq mfkursin sdaqt ruhunda trbiy olunmas iind mstsna hmiyyti var.

Milli mnvi dyrlr zrind masir, dnyvi, dnyaya aq olan dvlt qurmaq bizim sas mqsdimizdir.

Musiqimizi, poeziyamz, dilimizi v nnlrimizi qoruyub saxladq. Bu, hr hans lknin inkiaf n n mhm sasdr.

Mstqillik illrind Azrbaycan xalqnn mnvi potensial daha da znginlmi, milli mdniyyt v incsnt ideoloji buxovlardan azad olaraq azrbaycanlq mfkursi sasnda inkiaf etmidir.

Respublikann artan iqtisadi potensial sasnda yksk inkiaf tempin uyun olaraq, mdniyyt sahsind ardcl mhm ilr aparlr, bir sra mdniyyt ocaqlar yaradlr, mvcud mrkzlr n is yeni binalar ina olunur.

Azrbaycan kitabxanalar, Azrbaycanda kitab nnlri v kitab mdniyyti, informasiya texnologiyalar haqqnda Azrbaycan bu gn informasiya texnologiyalar sahsinin genilndirilmsi n byk imkanlara malikdir.

Azrbaycan kitabxanalar Azrbaycan xalqnn milli srvtidir.

Bizim gnc nslimiz bilikli, dnyaya aq olmaldr, dnyada gedn proseslr bld olmaldr, izlmlidir. n qabaqcl texnologiyalar Azrbaycana glmlidir.

Bu gn geni kitabxana-informasiya bksin malik Azrbaycanda 12 mindn ox mxtlif tipli kitabxana mvcuddur.

Bu sahnin hm Azrbaycan n, hm d dnya n ox byk perspektivlri var.

Dnyada mvcud olan n qabaqcl texnologiyalarn Azrbaycana gtirilmsi bizim qarmzda duran sas vziflrdn biridir.

XIX srd Azrbaycanda maarifilik hrkatnn gclnmsi, neft snayesinin grnmmi ykslii v ictimai-siyasi hyatda ba vern dyiikliklr lkmizin elm-mdniyyt mrkzi kimi tannan hrlrind kitabxanalar bksinin yaradlmas v genilndirilmsin gtirib xarmdr.

nformasiya texnologiyalar bu gn dnyada ox byk hmiyyt dayan bir sahdir. Byk potensial, perspektivlri olan bir sahdir. Azrbaycan da burada geri qalmamaldr. Biz bu sahd d byk addmlar atmalyq.

Latn qrafikas il apdan xm yeni kitablar lkmizin gnc nslinin yetimsind mhm rol oynayacaqdr.

Mhz bilik, mhz savad, yeni texnologiyalar – bunlar lky uur, rifah gtirir, inkiaf, masirlik gtirir.

Masir Azrbaycan cmiyytinin informasiya tminatnn hyata keirilmsind lk kitabxanalarnn tutduu mhm yer mdniyytin bu sahsind informasiya cmiyytinin tlblrin uyun olaraq, masir texnologiyalarn ttbiqini zruri edir.

lkmiz qdim dvrlrdn balayaraq, z yksk kitab mdniyyti il seilmi v zngin kitabxanalar il tannmdr.

Son il rzind mumi say doqquz milyona yaxn dbiyyat nr olunmu v lk kitabxanalarna hdiyy edilmidir.

Milli mtbuat, nriyyat ii, latn qrafikal nrlr haqqnda 130 il yaxn tarixi olan Azrbaycan milli mtbuatnn zngin v rfli nnlri vardr.

Azrbaycan dbiyyat, mdniyyti v elminin vaxtil kiril qrafikas il ap olunmu qiymtli nmunlrinin latn qrafikasnda yenidn ktlvi kild nr olunmas gnn n vacib msllrindn biri olaraq qalr.

Azrbaycan Yazlar Birliyi faliyyt balad vaxtdan etibarn mxtlif snaqlardan kerk milli dbiyyatn, ana dilinin qorunub yaadlmasnda byk xidmtlr gstrmidir. Tkilat bu illr rzind hmi xalqmzn mdniyyti tarixini v mnvi srvtlr xzinsini bdii-estetik dncnin bir ox qiymtli nmunlri il znginldirmk iind z vzifsini layiqinc yerin yetirmidir.

Azrbaycann mtbuat tarixind znmxsus dst-xtti v mvqeyi il seiln “Bakinski raboi” qzeti btn dvrlrd xalqmzn milli dyrlrini hm lk daxilind, hm d beynlxalq almd yksk sviyyd tbli etmidir.

Azrbaycann z dvlt mstqilliyini brpa etmsi il yeni dvrn tlblrin cavab vern, xalqmzn hyatnda ba vermi mhm ictimai-siyasi, tarixi, elmi v mdni hadislri obyektiv kild ks etdirn yeni ensiklopediyann hazrlanb latn qrafikasnda nr edilmsi zrurti meydana xmdr.

Clil Mmmdquluzadnin tbbs, redaktorluu v nairliyi il ap olunan “Molla Nsrddin” jurnal lknin dbi-publisistik hyatnda mstsna rol oynam, milli mfkurnin formalamasna z layiqli thfsini vermidir. Klassik Azrbaycan v dnya bdii fikri nnlrindn, xalq yumorundan mhartl bhrlnn sntkarn milli oyana sslyn yaradcl hm Qafqaz xalqlarnn, hm d bir sra rq lklrinin dbiyyatlarna byk tsir gstrmidir.

Ensiklopediya Azrbaycan tarixini, Azrbaycann bu gnn v mumiyytl, Azrbaycanda btn srlr boyu ba vermi hadislri oxuculara aq-aydn, qrzsiz, thrifsiz atdrmaldr.

Bu, zmz n d, Azrbaycan xalq n d lazmdr, eyni zamanda dnya n d lazmdr.

Grkmli yaz Clil Mmmdquluzadnin tbbs, redaktorluu v nairliyi il faliyyt balayan “Molla Nsrddin” xsusi dbi mktb yaratm, milli mtbuatmzn inkiafnn qzl shiflrini yazmdr.

XX srin sonlarnda yenidn z dvlt mstqilliyini qazanm lkmizd milli dvlt ideyalarnn v nnlrinin mhkmlnmsind, demokratik dyrlrin brqrar olmasnda, beynlxalq almd Azrbaycann rolunun v nfuzunun gclnmsind mtbuatmzn xidmtlri xsusi qeyd edilmlidir.

XIX srin ortalarnda milli mktbin, milli mtbuatn v milli teatrn tkkl mdniyytimizi daha da znginldirmi, mnvi v vtnprvrlik hisslrini gclndirmidir.

Kitablarmzn latn qrafikas il ap olunmasna qsa mddt rzind nail olduq. lbtt, bu, byk hadisdir. Amma dvlt, hkumt baqa hans tdbirlri grmlidir ki, biz bu id istdiyimiz daha da tezlikl nail olaq.

Kitablarn latn lifbas il nri n tdbirlr grlr. Azrbaycan Milli Ensiklopediyasnn hazrlanmas v nri haqqnda q-rarlar verilibdir. Bu, bizim tariximiz n, glck n ox mhm, nmli addmlardr.

Latn qrafikas il apdan xm yeni kitablar lkmizin gnc nslinin yetimsind mhm rol oynayacaqdr.

“Molla Nsrddin” jurnal trafnda formalam dbi cryann aparc simalarndan olan mtfkkir airin yksk istedadla yaratd srlrin balca mvzusunu mnvi safla, mdni yksli v maariflnmy ar tkil etmidir.

Mrkkb, lakin rfli inkiaf yolu kemi milli mtbuatmz hmi xalqmzn anl tarixinin gzgs olmudur.

Mstqil Azrbaycan Respublikasnda hyatn mxtlif sahlrind aparlan islahatlar irisind latn qrafikal Azrbaycan lifbasnn brpa edilmsi byk tarixi hmiyyt ksb edir.

Son il rzind mumi say doqquz milyona yaxn dbiyyat nr olunmu v lk kitabxanalarna hdiyy edilmidir.

Azrbaycan dnyada tandan bizim ziyallarmzdr-alimlrimiz, rssamlarmz, airlrimiz, yazlarmz, bstkarlarmzdr. Azrbaycan bu insanlar tandrlar. Bu insanlar Azrbaycan cmiyytinin aparc tbqsidir, cmiyytin elitasdr.

Azrbaycan xalqnn byk olu Nizami Gncvinin dahiyan srlri dnya mdniyytinin qzl fondunun n parlaq nmunlrini tkil edir v briyytin byk nmayndlrinin yaratdqlar bdiyaar abidlr srasnda fxri yer tutur.

“Dahi Nizaminin srlri lmzdir, dyrlidir v btn nsillr n hmiyytlidir. Bu srlr bizim n v glck nsillr n daim ilham mnbyi olacaqdr”.

2012-ci ild byk Azrbaycan mtfkkiri, milli dramaturgiyamzn banisi, grkmli ictimai xadim v maarifi Mirz Ftli Axundzadnin anadan olmasnn 200 illiyi tamam olur.

Btn hyat boyu doma vtninin v xalqnn trqqisi yolunda yorulmadan alaraq yeni dvrn irli srdy mhm elmi, mdni v ictimai-siyasi msllr daim fal mnasibt ifad edn v zamann qabaqcl ideyalarndan bhrlnmy aran yaradcl il Azrbaycan mdniyytinin inkiaf tarixind parlaq shif aan Mirz Ftli Axundzadnin illik yubileyi tntnli surtd keirilmlidir.

Almas ldrmn yaradcl Azrbaycan mhacirt poeziyasnn bnzrsiz shiflrindn birini tkil edir.

Azrbaycan dilinin poetik potensialnn yeni-yeni imkanlarn z xaran Rsul Rza yarm sr yaxn dvr rzind yksk dyrli bdii nmunlr meydana gtirmkl yana, respublikamzn elmi-mdni hyatnda yaxndan itirak etmi, dolun v smrli ictimai faliyyti il tannmdr.

Azrbaycann v rqin byk mtfkkir airi madddin Nsimi Hlb hrind yaayb-yaratmdr. Nsiminin srlri xalqlarmzn mnvi srvtidir.

Byk Azrbaycan airi, bdii-ictimai fikir tariximizd yeni dbu mktbin banisi, grkmli maarifprvr Mirz lkbr Sabirin (Mdi lkbr Hac Zeynalabdin olu Tahirzadnin) anadan olmasnn 150 illiyi tamam olur.

Clil Mmmdquluzadnin tbbs, redaktorluu v nairliyi il ap olunan “Molla Nsrddin” jurnal lknin dbipublisistik hyatnda mstsna rol oynam, milli mfkurnin formalamasna z layiqli thfsini vermidir. Klassik Azrbaycan v dnya bdii fikri nnlrindn, xalq yumorundan mhartl bhrlnn sntkarn milli oyana sslyn yaradcl hm Qafqaz xalqlarnn, hm d bir sra rq lklrinin dbiyyatlarna byk tsir gstrmidir.

dbi fikir tariximiz yeniliki air kimi daxil olmu Mfiq dvrn yksk bdii dyr malik, romantik ruhlu v drin ictimai mzmunlu zngin poeziyasn yaratmdr.

Grkmli yaz Clil Mmmdquluzadnin tbbs, redaktorluu v nairliyi il faliyyt balayan “Molla Nsrddin” xsusi dbi mktb yaratm, milli mtbuatmzn inkiafnn qzl shiflrini yazmdr.

XX sr milli dbi-bdii fikir tarixinin grkmli nmayndsi, yaz Mir Clal Paayev Azrbaycan dbiyyatnn inkiaf v onun mzmunca znginlmsind mhm rol oynamdr.

XIX srin ikinci yarsndan etibarn cryan edn ictimai-siyasi hadislr fonunda v maarifilik hrkatnn gcl tsiri nticsind byk mtfkkir Mirz Ftli Axundovun dbiyyatmza yeni dram janrn gtirmsi il Azrbaycan teatr mslman rqind ilk dnyvi pekar teatr sntinin ocana evrilmidir.

Qdrtli qlm ustas Clil Mmmdquluzadnin zngin irsi bdii-estetik dnc tariximizin parlaq shiflrindndir.

Qdrtli qlm ustas Clil Mmmdquluzadnin zngin irsi bdii-estetik dnc tariximizin parlaq shiflrindndir.

dibin yz il vvl yaratd “llr”, milli vhdt ideyasnn carsna evrilmi “Anamn kitab”, elc d digr dramaturji, nsr v publisist srlri Azrbaycann oxsrlik sz xzinsinin qiymtli incilrini tkil edir.

Milli bdii dnc tarixini mvzu baxmndan v bir-birindn parlaq xarakterlrl znginldirn Hseyn Cavid sntkar xsiyytinin btvlyn nmayi etdirn ibrtamiz hyat yolu kemidir.

Mirz lkbr Sabir oxsrlik poeziyamzn parlaq nnlrini layiqinc yaatmaqla brabr, dbiyyatmz keyfiyytc yeni mrhly yksldrk onu ictimai mfkur baxmndan daha da znginldirn sz ustas kimi geni hrt tapmdr. Molla Nsrddin jurnal trafnda formalam dbi cryann aparc simalarndan olan mtfkkir airin yksk istedadla yaratd srlrin balca mvzusunu mnvi safla, mdni yksli v maariflnmy ar tkil etmidir.

Nizami bu gn d masirimiz olaraq qalr. O, znn lmz humanist ideyalar il briyytin iql glcyinin qurulmasnda itirak edir.

Nizami tkc air, mdrik sz ustad deyildi, hm d gzl filosof idi. Onun srlri dnyann azad fikir xzinsini layiqinc znginldirmi v btn rq xalqlarn briyytin firavanl namin yax, xeyirxah ilr ruhlandrmdr.

z qaynan milli mdniyytin n drin qatlarndan alan Hseyn Cavid yaradcl rqin estetik fikir tarixi v dnya romantizm nnlri il sx bal olmudur.

Rsul Rza XX sr Azrbaycan dbiyyatnn grkmli nmayndlrindndir. O, sz sntimiz forma v mzmunca yeniliklr gtirrk novator air kimi geni hrt qazanmdr.

Smd Vurunun yaradcl XX sr Azrbaycan dbiyyat tarixinin n parlaq v tkrarsz shiflrindn birini tkil edir. Masir Azrbaycan dilinin v dbiyyatnn znginlmsind byk rol oynam sntkarn bdii irsi mdniyytimizin inkiafnda btvlkd yeni mrhl olmudur.

Siz (Vaqif Smdolu) respublikamzda dbi prosesin inkiafna thflr vermi nslin istedadl nmayndsi olduunuzu snt almin gldiyiniz ilk vaxtlardan nmayi etdirmidir. Onun yaradcln mvzu rngarngliyi, poetik tfkkrn geniliyi v hatliliyi il sciyylnir.

Yazlara, rssamlara, mumiyytl, mdniyyt xadimlrin hm maddi, hm d mnvi baxmdan hmi diqqt olubdur.

Yeni dvr Azrbaycan dbiyyatnn inkiafnda istedadl nasir, dramaturq v tnqidi Mehdi Hseynin znmxsus yeri vardr. O, tarixi v masir mvzulu bdii srlrin bir ox dyrli nmunlrini meydana gtirmkl yana, pekar dbiyyatnas kimi sntkarlq v yaradcln nzri msllrin dair aktual mlahizlri il dbi proses istiqamt vermidir.

Qarayev.Tbrik

Караев А. Приветствие

liyev V. Azrbaycan kitabxanalar mstqillik illrind

Алиев В. Библиотеки Азербайджана в годы независимости................. Qrixanov Y.A. Elektron dvrd milli kitabxana-informasiya fondunun formalamas

lav

Гриханов Ю.А. Формирование Национального библиотечноинформационного фонда в электронную эпоху

Приложение

Kuznetsova T.Y. Rusiya kitabxanalarnn modernldirilmsi v onlarn innovasiyal sosial tcrblri: proseslrin sistem analizi

Кузнецова Т.Я. Модернизация российских библиотек и их инновационные социальные практики: системный анализ процессов.............. hmdov M., smaylov Z. Azrbaycan Respublikas Prezidentinin lr darsinin Prezident Kitabxanasnn lknaslq v diyarnaslq faliyyti

Ахмедов М., Исмайлов З. Страноведческая и краеведческая деятельность Президентской Библиотеки Управления делами Президента Азербайджанской Республики

Xlfov A. Kitabxana v kommunikasiya

Халафов А. Библиотека и коммуникация

Eyvazov. Ktlvi kitabxanalarda hquqi informasiyaya olan tlbatn dnilmsi

Эйвазов А. Удовлетворение спроса на правовую информацию в массовых библиотеках

Rojkova N.P. Belqorod vilaytinin model ictimai kitabxanalar: innovasiyal inkiaf konsepsiyas

Рожкова Н.П. Модельные публичные библиотеки Белгородской области: концепция инновационного развития

Mmmdova L. Azrbaycan kitabxanalar mstqillik illrind (1991-2011)

Мамедова Л. Азербайджанские библиотеки в годы независимости (1991-2011)

Brajnikova S.A. Masir metodik xidmt strategiyas:

Belqorod variant

Бражникова С.А. Современная стратегия методическая служба: Белгородский вариант

Tahirov K. Milli Kitabxanada elektron informasiya resurslarnn formalamas v inkiaf

Тахиров К. Формирование и развитие электронных информационных ресурсов в Национальной библиотеке

liyeva-Kngrli A. Tbii v sni intellekt masir kitabxanainformasiya proseslri kontekstind

Алиева-Кенгерли А. Естественный и искусственный интеллект в контексте современных библиотечноинформационных процессов

Mustafina.N., Loqinov B.R. Rusiya kitabxanalarnn toplu kataloqu – 10 il

Мустафина И.Н. Логинов Б.Р.Сводному каталогу библиотек России – 10 лет

Makarenko.A. Ktlvi kitabxanalarda ictimai hmiyytli informasiyadan istifad mrkzlrinin tkilin masir yanamalar

Макаренко И.А. Современные подходы к организации центров доступа к общественно значимой информации в публичных библиотеках

Stepanov V.K. Kitabxanalar rqmsal kontentin leqal yaylmas sistemind

Степанов В.К. Библиотеки в системе легального распространения цифрового контента

Mokovskaya T. V. “Yeni nsil” kitabxanas: Web 2.0-dan Web 3.0-a – glcy aparan yol

Мошковская Т. В. Библиотека «нового поколения»: от Web 2.0 к Web 3.0 путь в будущее

Quseva Y. N. Masir sosiomdni kontekstd kitabxana innovasiyalar

Гусева Е.Н. Библиотечные инновации в современном социокультурном контексте

Abbasov S. Elektron kitabxanalar informasiya resurslarnn saxlanlmas v informasiya cmiyytinin inkiafinda vzsiz vasitdir

Аббасов С. Электронные библиотеки как незаменимый инструмент для хранения информационных ресурсов и развития информационного общества

Mehdiyeva G. Azrbaycanda turizmin kitabxana-informasiya tminati. tcrbsi v inkiaf perspektivlri

Мехдиева Г. Опыт работы и перспективы развития библиотечноинформационной поддержки туризма в азербайджане

Kulikova Y.V. "Bibliohr" kitabxana-informasiya sistemi Moskva hrindki ictimai kitabxanalarn inkiafnn perspektivi kimi........ Куликова Е.В. Библиотечно-информационная система «Библиогород» как перспектива развития публичных библиотек города Москвы

Dadaova Z. Uaq kitabxanas mstqillik yollarnda

Дадашова З. Детская библиотека на путях независимости

Quliyev O. Baki hrind kitabxana resurslarnn yerlmsi v onun kadr tminatnn masir vziyyti

Кулиев О. Расположение и кадровое обеспечение библиотечных ресурсов города Баку

LAV

Azrbaycan Respublikasnn Prezidenti lham liyev mdniyyt v milli dyrlr haqqnda

Azrbaycan dvltiliyi, Azrbaycanlq mfkursi

Azrbaycan kitabxanalar, Azrbaycanda kitab nnlri v kitab mdniyyti, informasiya texnologiyalar haqqnda

Milli mtbuat, nriyyat ii, latn qrafikal nrlr haqqnda.............. airlr, yazlar haqqnda

Toplunun materiallar “ms” nriyyatnda trcm edilib v apa hazrlanb.

KИTABXANALAR MИLLИ MЯDЯNИYYЯTИN

DИRЧЯLИШ RESURSUDUR

БИБЛИОТЕКИ – КАК РЕСУРС

НАЦИОНАЛЬНО-КУЛЬТУРНОГО ВОЗРОЖДЕНИЯ

Няшриййат редактору: Суьра ОСМАНОВА Йыьылмаьа верилмишдир: 14.11.2011.

Чапа имзаланмышдыр: 20.12.2011.

NURL AR

НЯШРИЙЙАТ-ПОЛИГРАФИЙА МЯРКЯЗИ

Бакы, Az1122, Зярдаби пр. 78 / Тел: Faks: 4971295 / Е-почту: [email protected]

Pages:     | 1 |   ...   | 6 | 7 ||
Похожие работы:

«МИНИСТЕРСТВО ОБРАЗОВАНИЯ И НАУКИ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ УТВЕРЖДАЮ Заместитель Министра образования и науки Российской Федерации _ А.Г.Свинаренко 31 января 2005 Номер государственной регистрации 731 пед/маг (новый) ГОСУДАРСТВЕННЫЙ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫЙ СТАНДАРТ ВЫСШЕГО ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ НАПРАВЛЕНИЕ ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ СТЕПЕНЬ (КВАЛИФИКАЦИЯ) — МАГИСТР ХУДОЖЕСТВЕННОГО ОБРАЗОВАНИЯ Вводится с момента утверждения взамен ранее утвержденного 27.03.2000 г. №297пед/маг Москва 2005 г. 1. ОБЩАЯ...»

«ФЕДЕРАЛЬНОЕ АГЕНТСТВО ПО ОБРАЗОВАНИЮ ГОСУДАРСТВЕННОЕ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОЕ УЧРЕЖДЕНИЕ ВЫСШЕГО ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ ВОРОНЕЖСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ УНИВЕРСИТЕТ (ГОУ ВПО ВГУ) “УТВЕРЖДАЮ” Ректор ВГУ В.Т. Титов.2010 ПРОГРАММА повышения квалификации педагогических работников федеральных государственных специальных учебно-воспитательных учреждений для детей и подростков с девиантным поведением - специальных профессиональных училищ закрытого и открытого типа и федеральных государственных...»

«Муниципальное образование город Алейск Алтайского края муниципальное бюджетное общеобразовательное учреждение средняя общеобразовательная школа № 7 города Алейска Рассмотрено Согласовано Утверждаю На заседании МО протокол № Заместитель директора по УР Директор МБОУ СОШ от МБОУ СОШ №7 Е.А. №7 2013 г. Гунченко Н.Н. Толмачева Приказ №от Руководитель МО _2013 г. __2013г. Р А Б О Ч АЯ П Р О Г Р А М М А Предмет химия третья ступень обучения (11 класс) Срок реализации программы 01.09.2013 –...»

«МУНИЦИПАЛЬНОЕ БЮДЖЕТНОЕ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНОЕ УЧРЕЖДЕНИЕ ЛИЦЕЙ № 1 ПРИКАЗ 21 06 2011 г. № 288 Об организационных мерах по исключению доступа обучающихся к сайтам экстремисткой направленности и иным ресурсам сети Интернет, не совместимым с образовательным процессом В соответствии с приказом Департамента образования и молоджной политики Ханты-Мансийского автономного округа – Югры от 07.06.2011 № 455 Об организационных мерах по исключению доступа обучающихся образовательных учреждений к сайтам...»

«SELECTA. Программа серии гуманитарных исследований, 2003–2012 1.  О. Р. Айрапетов. Генералы, либералы и предприниматели: Работа на фронт и на революцию. 1907–1917. М., 2003. 2.  В.  А.  Козлов. Где Гитлер? Повторное расследование НКВД–МВД СССР обстоятельств исчезновения Адольфа Гитлера. 1945–1949. М., 2003. 3.  В. И. Молчанов. Различение и опыт: феноменология неагрессивного сознания. М., 2004. 4.  Кирилл Шевченко. Лужицкий вопрос и Чехословакия: 1945–1948. М., 2004. 5.  Кирилл Шевченко. Русины...»

«Международная Общественная Организация Право и Благоденствие Права и льготы инвалидов в соответствии с законодательством Республике Таджикистан Финансовая поддержка Act Central Asia Уважаемые читатели! Инвалиды в РТ обладают всей полнотой социально – экономических, политических и личных прав и свобод, закрепленных Конституцией РТ и другими законодательными актами РТ. Одним из таких законодательных актов является Закон РТ О социальной защищенности инвалидов в Республике Таджикистан. Настоящий...»

«Правительство Оренбургской области Российский фонд фундаментальных исследований Оренбургский научный центр УрО РАН Институт клеточного и внутриклеточного симбиоза УрО РАН ПРОГРАММА Первой Всероссийской научно-практической конференции с элементами научной школы для молодых ученых Эндогенные бактериальные инфекции: микробиологические и иммунологические аспекты ОРЕНБУРГ 29 – 30 ОКТЯБРЯ 2013 Уважаемый (ая) Приглашаем Вас принять участие в работе Первой Всероссийской научно-практической конференции...»

«Пояснительная записка В настоящее время в современном обществе стремительно растёт количество информации и, вследствие этого, жизненной необходимостью для каждого человека становится важным умение получать, перерабатывать и хранить её. Поэтому информатика играет особую роль в эпоху перехода от общества индустриального к обществу информационному. Нормативно – правовые документы 1. Федеральный Закон Об образовании в Российской Федерации от 29.12.2012г № 273ФЗ. 2. Федеральный государственный...»

«Министерство образования и науки Российской Федерации Федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования РОССИЙСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ УНИВЕРСИТЕТ ТУРИЗМА И СЕРВИСА Факультет сервисных технологий Кафедра управления персоналом и государственного и муниципального управления ДИПЛОМНЫЙ ПРОЕКТ на тему: Совершенствование деятельности органов муниципального управления по формированию и реализации молодежной политики ( на примере г.о. Подольск Московской...»

«Учебно-тематическое планирование по Экономике (профильный уровень) Классы: 11 Б Учитель: Садыков Ж.Н. Кол-во часов Всего: 70 часов; в неделю 2 час Плановых контрольных уроков 2, тестов 6 ч.; Планирование составлено на основе Рабочих программ по обществознанию, экономике и праву. Образовательный стандарт.М.: Глобус. 2009 Учебник: Основы экономической теории: Учебник для 10-11 кл. Профильный уровень /Под ред. С.И. Иванова. – Книга 2.- М: Вита-Пресс, 2006. Вид Характеристика Планируемые результаты...»

«1 МИНИСТЕРСТВО СЕЛЬСКОГО ХОЗЯЙСТВА РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ Краснокутский зооветеринарный техникум - филиал Федерального государственного бюджетного образовательного учреждения высшего профессионального образования Саратовский государственный аграрный университет имени Н.И. Вавилова Утверждаю Директор филиала /Осипов П.И. 20_г. РАБОЧАЯ ПРОГРАММА УЧЕБНОЙ ДИСЦИПЛИНЫ Дисциплина ОБЩЕСТВОЗНАНИЕ Специальность 111801.51 Ветеринария Квалификация Ветеринарный фельдшер выпускника Нормативный срок 3 года 10...»

«ПРОЕКТ УТВЕРЖДЕН приказом Министерства образования и науки Российской Федерации от 2014 г. № ФЕДЕРАЛЬНЫЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫЙ СТАНДАРТ ВЫСШЕГО ОБРАЗОВАНИЯ Уровень высшего образования БАКАЛАВРИАТ Направление подготовки 10.03.01 Информационная безопасность Квалификация: Академический бакалавр ОБЛАСТЬ ПРИМЕНЕНИЯ I. 1.1. Настоящий федеральный государственный образовательный стандарт высшего образования представляет собой совокупность обязательных требований к высшему образованию –...»

«Защита прав потребителей В БЕЛГОРОДСКОЙ ОБЛАСТИ В 2004 ГОДУ ДОКЛАД Межведомственный координационный совет по защите прав потребителей Белгородской области Защита прав потребителей в Белгородской области в 2004 году Доклад Белгород 2005 2 ББК 67.404 З 40 Составитель И.И. Койфман, консультант отдела по защите прав потребителей департамента экономического развития Белгородской области Ответственный за выпуск С.А. Бражникова, заместитель директора по научной работе БГУНБ З 40 Защита прав...»

«1. Введение. Теория и история государства и права, а также история правовых учений являются фундаментальными юридическими науками базового цикла. Поступающий в аспирантуру должен овладеть методологическими основами научного понимания государственно-правовых явлений, знать закономерности их возникновения, развития и отмирания, взаимосвязь государства и права, историю развития зарубежной государственности, эволюцию современных правовых систем, общую характеристику правовых доктрин. Данное пособие...»

«Организация Объединенных Наций CEDAW/C/SLE/6 Конвенция о ликвидации Distr.: General всех форм дискриминации 1 November 2012 Russian в отношении женщин Original: English Комитет по ликвидации дискриминации в отношении женщин Рассмотрение докладов, представленных государствами-участниками в соответствии со статьей 18 Конвенции Шестые периодические доклады государствучастников, подлежавшие представлению в 2009 году Сьерра-Леоне* [22 ноября 2011 года] * В соответствии с информацией, направленной...»

«Пояснительная записка Рабочая программа по химии 11 класса составлена на основе Программы курса химии для 8-11 классов общеобразовательных учреждений автора Н.Н. Гара. (Гара Н.Н. Программы общеобразовательных учреждений. Химия.- М.: Просвещение, 2009. -54с.). Рабочая программа рассчитана на 34 часа в 11 классе, из расчета - 1 учебный час в неделю, Данный курс учащиеся изучают после курса химии для 8—10 классов, где они познакомились с важнейшими химическими понятиями, неорганическими и...»

«Общие положения Программа кандидатского экзамена по специальности 06.03.03 – Агролесомелиорация, защитное лесоразведение и озеленение населенных пунктов, лесные пожары и борьба с ними составлена в соответствии с федеральными государственными требованиями к структуре основной профессиональной образовательной программы послевузовского профессионального образования (аспирантура), утвержденными приказом Минобрнауки России 16 марта 2011 г. № 1365, на основании паспорта и программы–минимум...»

«Областное государственное бюджетное образовательное учреждение среднего профессионального образования ния КОСТРОМСКОЙ ПОЛИТЕХНИЧЕСКИЙ КОЛЛЕДЖ КОСТРОМСКОЙ КОЛЛЕДЖ УТВЕРЖДАЮ Директор ОГБОУ СПО Костромской политехнический Костромской колледж колледж В.А. Смирнов _ 20 2013г. ОСНОВНАЯ ПРОФЕССИОНАЛЬНАЯ ОБРАЗОВАТЕЛЬНАЯ ПРОГРАММА СРЕДНЕГО ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ Специальность Гидрогеология и инженерная геология геология 130108 Квалификация: Техник-гидрогеолог Форма обучения: Очная Кострома...»

«VI ВСЕРОССИЙСКИЙ ФОРУМ ШКОЛЬНЫХ БИБЛИОТЕКАРЕЙ МИХАЙЛОВСКОЕ 2012 Псковская обл., Пушкинские горы, Государственный мемориальный историко литературный и природно ландшафтный музей заповедник А.С.Пушкина Михайловское 22–27 октября 2012 года Организаторы Министерство образования и науки Российской Федерации; Русская школьная библиотечная ассоциация; Государственный мемориальный историко литературный и природно ландшафтный музей заповедник А.С.Пушкина Михайловское при поддержке Администрации...»

«Министерство образования и науки Российской Федерации Федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования Кемеровский государственный университет Биологический факультет Утверждаю: Ректор КемГУ И.А. Свиридова 2012 г. ОСНОВНАЯ ОБРАЗОВАТЕЛЬНАЯ ПРОГРАММА ВЫСШЕГО ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ Направление подготовки 050100.62 ПЕДАГОГИЧЕСКОЕ ОБРАЗОВАНИЕ Профиль подготовки ГЕОГРАФИЯ Квалификация (степень) Бакалавр очная заочная Кемерово СОДЕРЖАНИЕ 1....»




























 
2014 www.av.disus.ru - «Бесплатная электронная библиотека - Авторефераты, Диссертации, Монографии, Программы»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.