WWW.DISS.SELUK.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА
(Авторефераты, диссертации, методички, учебные программы, монографии)

 

Pages:     || 2 | 3 | 4 | 5 |

«Главный редактор журнала – Радаев Вадим Валерьевич, д.э.н., зав. кафедрой экономической социологии ГУ-ВШЭ, проректор ГУ-ВШЭ; директор Интерцентра Московской школы социальных и экономических наук. E-mail: radaev ...»

-- [ Страница 1 ] --

Экономическая социология

электронный журнал

www.ecsoc.msses.ru

Том 2, № 4, 2001

Главный редактор журнала – Радаев Вадим Валерьевич, д.э.н., зав. кафедрой

экономической социологии ГУ-ВШЭ, проректор ГУ-ВШЭ; директор Интерцентра

Московской школы социальных и экономических наук

. E-mail: [email protected]

Редактор, администратор сайта – Еремин Сергей Петрович, аспирант ГУ-ВШЭ, E-mail: [email protected] Проект осуществляется при поддержке Московской высшей школы социальных и экономических наук (www.msses.ru) Журнал выходит пять раз в год.

№ 1 - январь, № 2 - март, № 3 - май, № 4 - сентябрь, № 5 - ноябрь.

Экономическая социология. Том 2, № 4, 2001 www.ecsoc.msses.ru Содержание Вступительное слово ………………………………………………………………..……… Леонид Абрамович Гордон ……………………………………………………………….. Интервью Сведберг, Ричард …………………………………………………………………………... Новые тексты White, Harrison C.

Markets and Firms Notes toward the future of economic sociology ………………………. Новые переводы Флигстин, Нил Поля, власть и социальные навыки: критический анализ новых институциональных течений (Перевод М.С.Добряковой)……………………… Взгляд из регионов Панеях Э. Л.

Формальные правила и неформальные институты их применения в российской экономической практике …………………… Дебютные работы Забаев И. В.

Вероисповедание и проблема модернизации (на примере М. Вебера и С. Булгакова) ………………………………………………….. Профессиональные обзоры Додд, Найджел Экономическая социология в Великобритании..…………………………………….… Ивашиненко Н. Н.

Заметки о преподавании экономической социологии в Германии …………………… Новикова Е. Г.

Обзор интернет-ресурсов по экономической социологии – 3 ………………………… Новые книги Оливье Годшо. Маклеры. Эссе по социологии финансовых рынков (Филипп Штайнер / Перевод О.Е.Кузиной) …………………………………… Исследовательские проекты Мотивы предоставления трансфертов в межсемейном обмене ………………………. Масштабы бедности женщин в Республике Беларусь ………………….……………... Учебные программы Мезенцева Е. Б.

Гендерные аспекты экономического поведения ……………………………………….. Конференции Радаев В. В.

Краткие размышления по поводу13-й Ежегодной конференции Общества по развитию социо-экономики (SASE) ……………………... Рощина Я. М.

Летняя школа по социологии ……………………………………………………………. Экономическая социология. Том 2, № 4, 2001 www.ecsoc.msses.ru VR Вступительное слово главного редактора Открываем новый академический год новым номером нашего журнала. И частичной реорганизацией сайта, на котором он размещен. Есть изменения в расположении кнопок и технической информации, улучшен доступ к материалам. Например, нажимая на содержание любого из номеров, мы немедленно попадаем на оглавление этого номера, а нажимая на название статьи в оглавлении, мы сразу попадаем на аннотацию этой статьи. Все это малые шаги одного большого дела – повышение удобства для читателя.

Появилась и новая кнопка – “О журнале”. Там Вы обнаружите общую идею проекта, статус публикации в журнале, характеристику основных рубрик и технические требования к размещаемым материалам.

Теперь о новом номере. Мы начинаем новую рубрику – «Интервью». В ней будут появляться беседы с ведущими экономическими социологами. Мысль об этой рубрике появилась в связи с начатым мною новым проектом. Его суть проста. Ведущим специалистам, репрезентирующим наиболее важные направления экономической социологии, в очной беседе будет задано несколько принципиальных вопросов о состоянии и основных направлениях экономической социологии, наиболее значимых работах и перспективных темах исследований. Переводы этих интервью будут размещаться на страницах нашего журнала, начиная со следующего номера. А пока мы открываем данную рубрику с беседы, которую провели наши коллеги из СанктПетербурга с Ричардом Сведбергом. Что более чем оправданно, ибо Сведберг – специалист номер один в области истории экономической социологии, человек, сделавший необыкновенно много для развития и институционализации данной дисциплины.

В рубрике “Новые тексты” мы предлагаем новую работу Харрисона Уайта – живого классика социологии производственных рынков. Первоначальный вариант данной работы представлялся им в рамках доклада на международной конференции «Экономическая социология на пороге третьего тысячелетия» (Москва, январь 2000 г.).

Однако на тот момент статья еще не была доработана и в электронных материалах конференции она отсутствовала. Сейчас мы предлагаем окончательный вариант данной работы, любезно высланной нам автором. Нужно заметить, что данный текст весьма не прост для чтения. Однако надеемся, что у наших читателей хватит сил, чтобы раскрутить заключенную в нем логическую линию.

В рубрике “Новые переводы” предлагается работа Нила Флигстина о новом институционализме в социологии. Мы уже знакомили читателей с этим текстом в оригинальном английском варианте (см. Том 1, № 1, 2000). Сейчас предлагаем полный перевод, который готовится к изданию в новой книге «Экономическая социология:

новые подходы к институциональному и сетевому анализу».

В рубрике “Взгляд из регионов” нас ожидает работа Э.Л.Панеях (Европейский университет в Санкт-Петербурге). Она посвящена сложной взаимосвязи формальных и неформальных правил в российской экономике. Обратим внимание на то, что эта важнейшая тема в 2001 году стала предметом ряда статей в журнале “Вопросы экономики”.

Размещаемый в рубрике «Дебюты» текст И.В.Забаева – выпускника Государственного университета – Высшей школы экономики – творческое соотнесение наследия М.Вебера и С.Булгакова.



Экономическая социология. Том 2, № 4, 2001 www.ecsoc.msses.ru В рубрике “Профессиональные обзоры” предлагается очередной страновой материал с развернутой библиографией - “Экономическая социология в Великобритании”, переведенный из Европейского Ньюслеттера “Экономическая социология” (автор – Найджелл Додд).

Здесь также размещен материал Н.Н.Ивашиненко, который является творческой реакцией на ранее опубликованный нами обзор Дж.Беккерта «Экономическая социология в Германии» (Том 1, № 2, 2000). На наш взгляд, это хорошее продолжение данной темы.

Наконец, Е.Г.Новиковой подготовлен третий обзор электронных ресурсов в области экономической социологии. Пока еще анализируются российские ресурсы.

Мы постоянно привлекаем внимание читателей к проблемам растущей социологии финансовых рынков. На этот раз в разделе «Новые книги» предлагаем Вашему вниманию рецензию на еще одну книгу о биржевых маклерах (рецензию на книгу М.Аболафии см. в Томе 1, № 1, 2000). Она написана уже не американским, а французским автором.

В рубрике «Исследовательские проекты» мы знакомим Вас с двумя новыми проектами – по проблеме межсемейных трансфертов (Г.Градосельская) и бедности (А.Александрова).

Далее мы размещаем «Учебную программу» Е.Б.Мезенцевой «Гендерные аспекты экономического поведения». Гендерная тематика ныне популярна. Надеемся, что программа окажется полезной для многих.

В рубрике «Конференции» предлагаются мои размышления по поводу ежегодной конференции Общества по развитию социо-экономики (SASE). А Я.Рощина рассказывает о Летней школе, прошедшей в Центрально-Европейском университете (Будапешт).

Не забывайте следить за нашими новостями. Готовятся сюрпризы.

Ушел из жизни Леонид Абрамович Гордон – яркая фигура из поколения шестидесятников.

Один из основателей (воссоздателей) советской и российской социологии, в особенности исследований по социальной стратификации и трудовым отношениям.

Человек чрезвычайно широких знаний – от древнего Востока до России наших дней.

Ученый, который постоянно фонтанировал идеями и стремился немедленно ими поделиться.

профессионально и полемично.

Человек, не ограниченный узкой профессиональной рамкой и внимательно следивший за всем, что происходит в нашей стране.

Общественный деятель, принимавший горячее участие в становлении рабочего шахтерского движения.

Демократ в прежнем, не ругательном смысле, который искренне переживал утрату многих перестроечных иллюзий.

Интеллигентный человек, с которым всегда было приятно общаться и который никогда не проходил мимо, небрежно кивнув головой.

Красивый мужчина, который сумел в свои семьдесят лет сохранить в облике признанного мэтра подлинно юношеские черты.

Вечный оптимист и даже романтик – уходящая натура.

Мы приносим соболезнования близким Леонида Абрамовича и скорбим со всеми, кто его знал.

Интервью VR Мы начинаем новую рубрику – интервью с ведущими экономическими социологами. Мысль об этой рубрике появилась в связи с начатым мною новым проектом. Его суть проста. Ведущим специалистам, репрезентирующим наиболее важные направления экономической социологии, в очной беседе будет задано несколько принципиальных вопросов о состоянии и основных направлениях экономической социологии, наиболее значимых работах и перспективных темах исследований. Переводы этих интервью будут размещаться на страницах нашего журнала, начиная со следующего номера. А пока мы открываем данную рубрику с беседы, которую провели наши коллеги из Санкт-Петербурга с Ричардом Сведбергом.

Что более чем оправданно, ибо Сведберг – специалист номер один в области истории экономической социологии, человек, сделавший необыкновенно много для развития и институционализации данной дисциплины.

- Мистер Сведберг, первый вопрос, наверное, стандартный – что Вы изучали в университете, как и почему Вы пришли в экономическую социологию?

- Что касается моего образования, то я специализировался в области юридических наук и социологии, у меня диплом юриста Стокгольмского университета и диплом социолога Бостонского колледжа. Через несколько лет после окончания университета я вдруг обнаружил, что никто не занимается экономической социологией. Она практически исчезла из поля зрения социологии. И так продолжалось до середины 80-х годов. Образно говоря, это было “белое пятно” на карте социологии. Все основные темы казались незатронутыми (в какой-то мере это и сейчас так). Ситуацию, сложившуюся в то время в экономической социологии, и сравнить было нельзя с такими развитыми отраслями социологии, как теория стратификации или политическая социология, где работало много очень одаренных людей. В экономической социологии все было иначе. Прошло 15 лет и до сих пор еще осталось очень много “целины”. Вот так и получилось, что я стал заниматься экономической социологией.

- Ваша история не совсем характерная, обычно люди приходили в экономическую социологию из экономики, пытаясь соединить свои экономические знания с социологией. Так было с Вебером – он вышел из области экономической истории и затем обратился к экономической социологии, тот же случай - с Парсонсом или Мартинелли.

- А что, правда, Мартинелли был экономистом?

- Да, как он сам говорил в одном из своих интервью, он окончил Университет Боккони по специальности “Экономика и управление бизнесом”.

Интервью взято Ю.В.Веселовым и Е.В.Капусткиной (Санкт-Петербургский государственный университет), (20 марта 2001 г., Стокгольм). Оно публикуется с любезного согласия коллег в их авторском переводе. При этом, однако, нами внесены некоторые исправления в упоминаемые фамилии исследователей и минимальная литературная редакция – прим. гл.

- Да, это интересно. За Вашим предположением стоит невысказанное утверждение, что экономическая наука казалась тем, кто обратился к экономической социологии, в какой-то мере не вполне достаточной, поэтому они искали что-либо другое, более подходящее для исследования экономики. В Ваших примерах Вы упомянули Парсонса, Вебера и Мартинелли. По поводу Мартинелли я ничего не могу сказать, а Парсонс действительно начинал как экономист, но он не сразу пришел в экономическую социологию. Сначала он стал социологом, и ему потребовалось очень много времени – до начала 50-х, когда он снова стал интересоваться экономическими вопросами. В это время его пригласили читать маршалловские лекции в Англии, с того момента начинается его сотрудничество с Нилом Смэлсером, и в 1956 г. они выпустили книгу “Хозяйство и общество”.

Что касается Вебера, то я не уверен, что именно неудовлетворенность экономической теорией привела его в социологию. Нам известны его взгляды на то, что такое экономическая наука, это видно из его лекций 1918 года. Конечно, он не преподавал “mainstream economics” - неоклассическое направление в экономике, у него был свой собственный подход, на который большое влияние оказала немецкая историческая школа. Но если сравнить то, чему он учил студентов, и его “Хозяйство и общество”, то окажется, что это почти одно и то же. В его работах Вы не найдете высказываний, которые в избытке имеются в арсенале современных эконом-социологов, о том, что экономическая наука бесполезна и ее надо заменить экономической социологией. В “Хозяйстве и обществе” Вебер подчеркивает, что необходим новый взгляд на экономические феномены, который обеспечивается применением социологических методов в исследовании экономики, позволяя выявить то, что не доступно экономистам. Но это отнюдь не значит, что их точка зрения не нужна. В первой и второй главах Вебер доказывает, что экономическая история вносит свой вклад в понимание экономической жизни. Социология имеет дело с общими тенденциями, а история занимается индивидуальными событиями, но оба эти направления предлагают свою собственную точку зрения, они не заменяют, а дополняют экономическую науку.

И сегодня мы видим, что экономическая социология не очень-то преуспела в том, чтобы заменить экономическую теорию, она даже и близко к этому не подошла. Сами экономисты ни в коей мере не считают экономическую социологию своей соперницей.

Если Вы обратите внимание на публикации в журнале Американской экономической ассоциации или посмотрите на экономические факультеты в Гарварде или где-либо еще, то вряд ли заметите, что кто-нибудь напуган грозящим вторжением экономической социологии. В действительности экономисты развивают свою собственную традицию экономической социологии в форме организационной теории или новой институциональной экономики. И все, кто этим занимается, не очень заинтересованы в экономической социологии. Они, конечно, знают, что Вебер говорил, например, о бюрократии или о чем-либо еще, но не представляют, о чем заявляют Нил Флигстин (N. Fligstein) или Фрэнк Доббин (F. Dobbin), что предлагает Марк Грановеттер (M.Granovetter).

Так что, конечно, Ваше предположение, что люди приходят в экономическую социологию из экономики, потому что они не очень-то ею довольны, интересно. Но это не всегда так, это еще не вся правда.

- Получается, что экономисты не особенно хотят слушать социологов, и наоборот.

Не кажется ли Вам, что эта растущая дифференциация наук начинает всем мешать.

Люди боятся перейти границы своей дисциплины и вступить на чужую территорию.

Что будет с экономической социологией? Многие, например, Вадим Радаев, считают, что будущее экономической социологии сияет, она "обречена" на успех. Я думаю подругому - как отдельная дисциплина экономическая социология вряд ли долго продержится. Я бы хотел ее видеть своеобразным “мостом” между экономикой и социологией, соединяющим эти две дисциплины в одну. Как Вы считаете?

- Это интересная точка зрения, но я не очень верю, что здесь должно существовать только одно мнение. Йозеф Шумпетер когда-то говорил об экономической социологии, что если с одной стороны есть экономика, а с другой – социология, то не обязательно, что их взаимодействие приведет к чему-либо хорошему. “Перекрестное опыление” может привести и к смерти. Причина заключается в том, что экономисты пользуются своей примитивной социологией, а социологи – примитивной экономикой, подчеркивал Шумпетер в своей “Истории экономического анализа”, опубликованной еще в 40-е годы. Хотя сам он, конечно, был блестящим экономистом, а в социологии он по праву занимает место наравне с Вебером и Парсонсом.

Эту идею моста, когда экономическая социология соединяет экономику и социологию, в свое время поддерживал Роберт Мертон. Но я бы к ней не присоединился, эта концепция работает так же, как и брак, основанный на неправильном понимании друг друга. Социологи думают, что экономическая социология принадлежит им, экономисты считают ее по преимуществу экономической дисциплиной. Когда они встречаются, то не понимают друг друга, хотя у них под ногами общая почва. В действительности единственная сила социологов в том, что у них есть хорошо разработанная концепция социальных норм и институтов. В новой институциональной экономике все это существует в урезанном виде, у них есть только скелет, который не облечен плотью и кровью. Все их туманные представления об институтах ничего общего не имеют с настоящей социологией. Например, в теории трансакционных издержек признается, что ценовой механизм определяет, какие социальные структуры будут существовать, а какие нет. Но это объяснение в реальности не работает. Или, к примеру, издержки называют решающим фактором того, будут ли существовать рынки или иерархии, - так утверждает Оливер Уильямсон. Но если обратиться к подлинной истории образования фирм, то можно обнаружить, что институциональные инновации, или нечто новое в организации предприятий, - все это имеет мало общего с издержками или денежными средствами вообще. Например, Вебер в своем анализе религии в Индии показывает, что довольно выгодно иметь кастовую систему, когда ничего не меняется.

Но, возвращаясь к Вашей метафоре “моста”, я думаю, что если бы это был мост с двусторонним движением, когда социологи приходят к экономистам со своими серьезными и проверенными концепциями, и наоборот, вот тогда получилось бы реальное взаимодействие. Но сейчас к этому больше преград. У социологов есть своя теория социальных норм и институтов, эта школа существует с конца ХIХ века. У экономистов нормы и институты стали предметом исследования только в середине 70-х годов, и они пытаются создать свою собственную традицию, но если экономисты не будут обращаться к социологам, то вряд ли у них получится действительно хороший продукт. Поэтому, хотя мне и нравится Ваша концепция моста, – она заставляет задуматься, - но экономическая социология существует пока как самостоятельная дисциплина, и вообще вряд ли она должна быть только мостом между экономикой и социологией.

- Вы представляете такое направление, как история экономической социологии. Как историк идей Вы анализируете то, что происходит с современной экономической социологией. Какие новые тенденции Вы можете отметить? Например, новая экономическая социология, новая институциональная социология, жива ли старая школа?

- Очевидно, что так называемая “новая экономическая социология”, существующая с середины 80-х годов, сегодня наиболее деятельна. Сегодня очень много студентов в этой области, открывается секция в Американской социологической ассоциации, и в течение 10-15 ближайших лет эта тенденция будет развиваться.

- Кстати, Вы сами себя ассоциируете с новой экономической социологией, ведь многие упоминают Грановеттера и Сведберга вместе?

- Ну, я-то не американец, а это направление – североамериканский феномен по преимуществу. И хотя оно мне очень симпатично, я не стал бы причислять себя к новой экономической социологии. То новое, что сейчас происходит – это пробуждение европейской экономической социологии, которая, конечно, выглядит по-иному, чем экономическая социология в США. Это совершенно другая тенденция. Вы, наверное, знаете, мы выпускаем вместе с коллегами newsletter – бюллетень европейской экономической социологии в электронном виде. В таких странах, как Франция, Португалия, Италия, Германия экономическая социология уже имеет свою историю, что уже засвидетельствовано документально. С моей точки зрения, наиболее сильная школа экономической социологии сегодня во Франции, и надо сказать, что она самая любопытная. Во Франции существует несколько разных центров: один - вокруг П.Бурдье, другой - вокруг Л.Болтански, третий - вокруг Б.Латура. Очень много хорошо разработанных концепций и замечательных идей. Бурдье после социологии Алжира все время выдает интересные работы, основанные на его концепции habitus и на теории различных видов социального капитала, Болтански очень оригинален, он отличается от всех. Привлекает его концепция “нового духа капитализма” и новых форм капиталистической идеологии. Что касается Латура с Мишелем Каллоном (M. Callon), то они развивают концепцию сетевого метода, где не только люди и организации, но и вещи (и другие материальные объекты) становятся предметом анализа. У всех отмеченных социологов много учеников, которые также пишут отменные работы.

Современная французская экономическая социология – это явление совершенно новое, никто и не ожидал пять лет назад, что такое станет возможным, и все свидетельствует о том, что эта школа будет развиваться.

Существует и другое направление в мировой экономической социологии, которое очень похоже на новую экономическую социологию. Вы его отметили, это социологическая теория рационального выбора или новый институционализм в социологии. Отличие этого направления институционализма в том, что его авторы скорее социологи, чем экономисты. Самым активным здесь был Джеймс Коулман, сейчас эту позицию занимает Виктор Ни (V. Nee) из Корнуэльского университета. В его совместной с Мэри Бринтон книге о новом институционализме разрабатывается проблема экономических институтов с социологических позиций. В новой институциональной экономике они очень близки к Дугласу Норту и их сила в том, что это направление гораздо ближе к экономистам, чем новая экономическая социология.

Их не занимает ни европейская, ни американская экономическая социология - ни то, что заявляет Бурдье, ни то, что говорит Джон Майер из Стэндфордского университета.

Вот, насколько я понимаю, три основные школы, хотя скорее не школы, а направления современной экономической социологии. Вне социологии есть, конечно, старый институционализм. Но это в основном экономисты, такие как Джефри Ходжсон (G.Hodgson), они не очень-то интересуются социологическими традициями и концепциями. В первую очередь они бьются с “mainstream economics”. Как и большинство социологов, по моему впечатлению, они считают, что неоклассику давно пора заменить чем-то другим.

Я сам симпатизирую всем направлениям в современной экономической социологии. Я действительно считаю, что теория рационального выбора имеет отличную аналитическую перспективу в исследовании роли интересов в жизни людей, а новая экономическая социология в американской версии и современная европейская экономическая социология обладают именно тем, что необходимо добавить к теории рационально выбора, а именно – хорошо разработанной теорией социального действия.

Я думаю, что соединение этих трех направлений будет полезным. Я надеюсь, что представители этих течений будут открыты для сотрудничества, что они не будут клеить ярлыки типа “теория рационального выбора”, “новый институционализм” или что-то подобное, отодвигая все остальное без разбора в сторону. Вообще, я никогда не мог для себя разрешить эту проблему, может, Вы поможете мне, - ориентироваться на талант или следовать традиции. Я имею в виду, что многие хотят придерживаться какого-то определенного подхода или традиции, даже если они слабоваты. Меня всегда привлекало противоположное – меня интересуют яркие идеи или личности и не волнует, вписывается ли это в тот или иной подход или какую-нибудь школу. Когда я смотрю на историю западной экономической науки или что-либо подобное, я вижу очень интересные работы в совершенно разных традициях или подходах и это меня занимает в первую очередь, но, может быть, это моя личная проблема...

- Проблема современной экономической социологии в том, что много людей занимаются тем, что связано с экономической социологией, но сами себя они определенно не ассоциируют с направлением экономической социологии. Вы упоминали Бурдье, но я могу еще назвать Бодрийяра или, к примеру, Питера Козловски в Германии. Что делать с этим?

- Ну, я как социолог, читавший года-то Маркса о классе в себе и классе для себя, думаю, что группа гораздо сильнее, когда люди ассоциируют себя с ней. Но если кто-то занимается экономической социологией, не зная об этом, то в этом нет ничего плохого.

Если взглянуть на программу экономической социологии, которую разрабатывал Вебер, то кажется, что она всеобъемлюща. Но, как оказалось, и после Вебера эта область развивалась – появилась промышленная социология, социология потребления, социология труда. И сейчас, если посмотреть на них, то они отделены друг от друга и от экономической социологии. Если взять, к примеру, социологию труда, то она идет своей дорогой, и что с этим делать? Я думаю, что было бы гораздо лучше, если бы эти отрасли присоединились к экономической социологии, но мы не можем заставить их сделать это. Единственный путь – доказать им, что если вы работаете в традиции экономической социологии, то это дает вам определенные преимущества. Так произошло с промышленной социологией, которая имела дело с организацией труда, групповым поведением на индустриальных предприятиях. Сначала промышленная социология была сама по себе, но потом зрело понимание, что с помощью моделей экономической социологии и социологии организаций можно намного больше сказать о современной индустриальной организации, так промышленная социология вошла в состав экономической социологии.

Но это серьезная проблема. Я думаю, что заблудших овец надо вернуть в стадо. Но единственный реальный путь – это показать, что в рамках экономической социологии можно представить гораздо лучший анализ проблемы. С другой стороны, в политической социологии, например, хорошие исследования были проведены теми, кто не очень-то связывал себя с политической социологией. Это свободный стиль исследования – вы читаете ту или другую литературу, делаете сначала то, потом другое. Это как Вебер и Зиммель. Вебер как собор, его надо знать с самого начала, все детали, чтобы потом собрать их воедино. Зиммель другой, он как Ницше, открываешь книгу в любом месте, выбираешь идею и можешь с ней работать. Поэтому немного гибкости не помешает и в нашей области. Но если вернуться к этой метафоре о заблудших овцах, которых надо вернуть в стадо, то ситуация с этим делом в экономической социологии действительно трудна, причем особенно для преподавания.

Когда я обращаюсь к теме гендерных исследований в экономике, то основные источники разбросаны практически по всем областям социологии и других дисциплин.

Очень затруднительно в одном месте прочитать о роли женщин в домашнем хозяйстве, в другом - о женском предпринимательстве, в третьем - о месте женщин в профсоюзном движении, о женщинах в третьем мире и т.д. Поэтому конечно важны все эти исследования, которые делаются в разных областях, но необходимо также собрать их вместе и представить в экономической социологии. Никто не сделал это для темы гендерных исследований в экономической социологии, это просто беда, так я думаю.

То же для теории стратификации, я не считаю, что она должна быть частью экономической социологии, но основные проблемы должны обсуждаться в экономической социологии. Это просто смешно, что в экономической социологии также нет темы труда, что это за экономическая социология без труда. Вообще, эту задачу надо выполнять.

- Вы упомянули о гендерных исследованиях в экономической социологии. Как-то Харрисон Уайт сказал нам, что гендерная тема – это плюс для мужчины и минус для женщины. Вы с этим согласны?

- Очень скоро в издательстве “Russell Sage Foundation” выйдет книга под названием “Экономическая социология для третьего тысячелетия”, в ней Барбара Рескин написала главу “Гендер и экономика”, также там есть глава, которую написала Вивьяна Зелизер, есть и другие женщины-социологи, занимающиеся экономической социологией. Но это, конечно, не означает, что роль женщин в разработке экономической социологии достаточно велика. Вивьяна Зелизер написала когда-то маленькую статью, что женщины составляют меньшинство в экономической социологии, а сама экономическая социология не очень-то озабочена вопросами гендерных исследований, и это правда. Сегодня становится тенденцией то, что женщины занимаются гендерными исследованиями, и я не понимаю, почему это должно быть так. Я считаю, что в ситуации равенства полов женщины могут заниматься любыми темами в социологической теории, политической социологии, экономической социологии и других областях. И то, что женщины занимаются гендерными исследованиями, это признак стратификации. Поэтому, конечно, женщины обязательно должны быть представлены в экономической социологии, но я не вижу никаких причин, чтобы они занимались только гендерными исследованиями. Например, Линда Брюстер Стирнс (Linda Brewster Stearns) провела очень интересные исследования в области социологии банков и корпоративных слияний. Есть и другие примеры, и это здорово. Но совершенно другой вопрос - темы, которые женщины выбирают для своей карьеры.

Здесь уже вы решаете, что является стратегически важным. Причем стратегия, которую вы выбираете, будучи молодым исследователем, отличается от той, когда у вас уже десятилетний стаж и гарантированная должность профессора. Если вы советуете молодежи, чем заниматься, то надо иметь в виду ситуацию, которая складывается на рынке. И в Швеции сегодня, и в США вы вряд ли посоветуете кому-нибудь браться за социологическую теорию, так как очень тяжело найти работу именно в этой области.

Но это никак не умаляет значимость самой социологической теории как органической части социологии. И так будет всегда. Может, это в какой-то мере касается и ответа на Ваш вопрос.

- Большое спасибо, мистер Сведберг, за то, что Вы нашли время побеседовать с нами.

Краткая справка Профессор Ричард Сведберг – один из самых известных в мире специалистов в области экономической социологии, преподает экономическую социологию в Стокгольмском университете. Область его интересов – это, главным образом, история экономической социологии, а также социология рынков и социология финансов. Среди работ Сведберга по истории экономической социологии необходимо отметить его монографию “Экономическая социология: прошлое и настоящее” (1987), а также специальные работы, посвященные М. Веберу и Й. Шумпетеру: “Макс Вебер и идея экономической социологии” (1998), “Йозеф Шумпетер – его жизнь и труды” (1991).

Совместно с Н.Смэлсером Сведберг выступил редактором фундаментального (более 800 страниц) труда “Хрестоматия по экономической социологии” (1994), вместе с М.

Грановеттером Сведберг редактировал сборник “Социология экономической жизни”, ставший своеобразным манифестом “Новой экономической социологии”.

Список основных трудов Р.Сведберга Swedberg, R. 1987. Economic Sociology: Past and Present. Current Sociology, 1-221.

Swedberg, R. 1990. Economics and Sociology - Redefining Their Boundaries: Conversations with Economists and Sociologists. Princeton, NJ: Princeton University Press.

Swedberg, R. 199l. Major Traditions of Economic Sociology. Annual Review of Sociology, 17, 251-276.

Swedberg, R. 1991. Joseph A. Schumpeter - His Life and Work. London: Polity Press.

Swedberg, R. (ed.). 1993. Explorations in Economic Sociology. New York: Russell Sage Foundation.

Swedberg, R. 1994. Histoire de la sociologie economique. Paris: Desclee de Brouwer.

Smelser, N. J. & Swedberg, R. (eds.). 1994. Handbook of Economic Sociology. New York:

Princeton University Press and Russell Sage Foundation.

Swedberg R. 1997 New Economic Sociology: What Has Been Accomplished, What Is Ahead Acta Sociologica, v.40, 161-182.

Swedberg R. 1998. Max Weber and the Idea of Economic Sociology. Princeton: Princeton University Press.

Swedberg R. (ed.) 2000 Entrepreneurship: The Social Science View. Oxford: Oxford University Press.

Новые тексты VR Первоначальный вариант данной работы представлялся Харрисоном Уайтом – живым классиком социологии производственных рынков – в рамках доклада на Международной конференции «Экономическая социология на пороге третьего тысячелетия» (Москва, январь 2000 г.). Однако на тот момент статья еще не была доработана и в электронных материалах конференции она отсутствовала. Сейчас мы предлагаем окончательный вариант данной работы, любезно высланной нам автором.

Нужно заметить, что данный текст весьма не прост для чтения. Однако надеемся, что у наших читателей хватит сил, чтобы раскрутить заключенную в нем логическую линию.

Persistent directionality in continuing flows is the most striking characteristic of the present economy, which has evolved around repetitive production by organizations each invested in some considerable specialization, in a layered system of intermediate goods or services, each with recognizable upstream and downstream. Within each market each producing organization learns to seek a distinctive niche for its output commitments among a nest of peers able to establish themselves jointly as an industry or market which has become takenfor-granted in the perceptions of other markets and firms upstream and down of them. The market interface shields the firms from uncertainty in the flows..An ordering by quality disciplines the niches.

These markets are social constructions. Active guidance comes from watching actions of these other peers as signals of that market. They reproduce themselves as molecules built from these firms as atoms. Each molecule arrays its atoms linearly.

Their settings in flows of intermediate products are what distinguishes these from older sorts of market that deal in given stocks. Economists take markets as fundamental, but as yet they have no way to characterize the process and structure through which particular firms actually constitute a market; so they largely pass over particular firms by settling for a stylized story of pure competition. On the other hand, analysts of firms' histories and strategies, as well as structures, usually pass over particular markets and focus on various relations among, and orientations by, firms. Neither of these approaches has been able to provide a plausible account of a production economy, because neither explains how markets and firms interdigitate as they co-evolve.

Revision of a presentation at the Second Annual Conference on Economic Sociology, University of Pennsylvania, March 2000. I am indebted to the editors and especially to Randall Collins for his continuing advice on presenting the models. I gratefully acknowledge partial support from the CBSRC under a grant co-directed with Katheryn Neckerman, "Cooperation, Conflict and Network Change," and from the NSF under grant.SBR-982014 for a project joint with Ann Mische, "Dynamics from Social Settings". The Columbia University International Institute for Scholars and Mihaela Bacou provided setting and help for the final revision.

A main goal of economic sociology is to integrate the two framings by markets and firms and thereby achieve a more complete realism. Together these two offer richer basis for understanding cultural and psychological dynamics and styles which cross-cut economic action. Together the two also sustain more incisive analyses of larger scale and longer term, in capitalization and business cycle.

This chapter provides a partial overview, largely qualitative, of a family of mathematical models (White Forthcoming)2. Distinct varieites of these production markets are located on a map according to valuation sensitivities. The models thus uncover commonalities despite diversity--in era and industry as well as in sizes, numbers and locations of firms The first parts describe the general setting and the signaling mechanism around which the market molecule builds. Then comes presentation of the core results for equilibrium model and its path dependencies. Possible switches in orientation along stream and more general evolutions over time are explored in the final section.

ASYMMETRIC SETTING

Firms are adding value by transforming inputs they buy and incorporate into their own product, which in turn may become input to further transformation by industries downstream.

What particular set of firms find niches in and thus constitute a particular market depends on histories of substitutabilities across firms and markets. Unlike familiar markets of haggle and exchange, markets for production firms necessarily implicate not two but three roles, supplier, producer and purchaser, so that producers must look up-stream as well as down-stream in deciding what commitment is optimal given the discernible signals.

Some form of comparability across the producers is the prerequisite. It is simplest achieved in a linear ordering such as a pecking order (Chase 1974; Podolny 1993). Quality is imputed according to this ordering. Profit maximization is indeed sought by firms, quite rationally, but it only finds stable grounds as a business practice during operation within a quality framing as a recognized industry within economic networks.i Quality need not be calibrated by explicit index. The producers thus can sidestep having to estimate directly the potential valuation purchasers assign to each producer's flow of product or service. The tradeoff of course is that they are having to toe the line of equal valuation insisted upon by purchasers, expressed as a common deal ratio theta.

So this production economy consists in disparate market interfaces. Each is based on some matching of local variances; each orients the producers toward the direction of greater uncertainty. Production flows do not course through anonymous market intersections as hypothesized in economists' pure competition. Commonplace notions of supply and demand become contingent and relativized, since it is matchings of local variabilities that establish viability of market profile.

Supply and demand just emerge as byproducts from the interactive process of establishing market and thence product. As just one example, consider the Scottish knitwear sector in textiles. Social scientists have studied current operation intensively (Porac et. al. 1995: see White Forthcoming, Chapter 6) and there is a published history also (Gulvin 1984). A higher standard of ‘fully fashioned’ wear evolved in Scotland as several distinct markets in this sector, many centered in hand production. They together generate about a third as much as the mass-produced English knitwear. Each of these Scottish markets has had to and continues to In some lines of business, accolades for higher quality in a firm's product accompany a cost structure lower than that of any peer judged of lesser quality. The signaling mechanism as originally proposed by Spence (1974) refers only to this paradoxical situation, which I also can and do include (White Forthcoming, Chapter 5 and thereafter).

have to earn recognition and identity for its product, an evolution in which ‘demand’ and ‘supply’ co-invent each other.

MARKET MECHANISM

Production flows in monetarized economies have been greatly augmented by specialization over decades in dedicated production facilities. Therein lies the conundrum. Commitments are required, period-by-period, to sizes of flows in the next period, in the face of risks and uncertainties in placement and procurement. There is a crucial distinction between assessable risk and uncertainty, as argued long ago by economist Frank Knight (1921). Producers seek footings in the direction where they perceive Knightian uncertainty.

Only one axiom is required for modeling: The principal business of any actor is finding footing in and for interactions with other actors who are also seeking footings in what thereby becomes a sustained course of action. Each producer looks to and at a market profile, which translates present indefiniteness from across the market into a definite menu. Observability governs the mechanism of such market, which constitutes a molecule with firms as atoms.

In order to estimate this rivalry profile in which it is caught up, each competitor scans the market positions of its peers. Concretely, it scans the volume and price of other producers in order to find apt footing for itself by suitable commitment to volume of its own. This commitment in turn signals to the others its own location on this very profile of rivalry which they are thereby together constituting, in continuing re-enactment of last month's or quarter's pattern of commitments. Buyers, on their side, insist with every producer on the same ratio, theta, of perceived value to amount paid.

It proves feasible to set all this up mathematically using elegantly simple approximations to the contextual facts of valuations3. This yields explicit models calibrated around two ratios from four parameters (a, b, c, d), each of which summarizes (exponentially) reaction tendencies regarding the various producers, as to volume and quality, in their two contexts, one of suppliers and one of customers. Explicit solutions are obtained, although extensive numerical computations and simulations usually are required to establish predictions when parameter values are inserted into the equations. Simulations also are needed for exploring strategic manipulations (Bothner and White Forthcoming).

MODEL AND CONTEXT FOR MECHANISM

An explicit formula is derived for W(y), the profile that can reproduce itself, in worth W for volume y produced by a representative firm.

Here the only descriptors of this 'representative' firm are the y, its volume of product, and W, its revenue and thence market share. Just the reaction ratios appear in g and in f; whereas they along with the deal ratio theta are folded into A. This profile must be consistent both with ordering of producers from the cost structure each perceives and with their ordering by relative satisfactoriness to buyers of a given amount of product. This implies a common ordering by quality from one vis--vis another producer's distinctive product. None of the participants measure quality explicitly, and so values of the index n for particular producers should not and do not figure in equation (1). The equation simulates how perceptions and calculations of participants interact through a market profile, the W(y). It is only we analysts who stipulate quality as explicit values of some index n;

These approximations are known as Cobb-Douglas functions (Nerlove 1965).

Performances of firms in the market depend on context, context as sensitivity ratios, in addition to particular quality levels of member firms. With the description of this market context itself kept simple as well as realistic, the W(y) model can highlight this context as the crux of market survival and performances, which are the dependent variables. The particular niche a firm achieves on quality does of course seem crucial to it. But to understand and predict outcomes for the market and its array of firms, only the existence of some appreciable range in quality matters, rather than the particular values of n. One can show in detail how to work back from observed outcomes for all firms in a market to the set of n values (White Forthcoming, Chapter 8), but these can be put on the shelf for present purposes.

In actual observation the 'profile' for a market joins a few points in the W and y plane, one for each of the firms. Besides quality index, the market is indexed as a whole configuration doubly within the formula. Once is by the shift constant k shown in equation (1). Each value of k specifies a different one of the family of similar profiles of formula (1). It is an index of the history or path of interactive jockeying by firms and buyers from which emerged the profile. The second indexing is by the buyer’s deal-criterion, theta, which is incorporated into A. It may depend on the particular path or history but will tend to be set by mores which have emerged across markets in that sector of the economy as to how good a deal buyers expect to settle for. That requires attention to influences from whole other markets around the given one, which below will be captured in another exponentiated parameter, gamma.

The shape of the market profile proves to depend primarily on context, expressed in the two ratios a/c and b/d. But the market profile is subject to decomposition and unraveling by competitive pressures within the market. Unraveling depends on history or path dependency as summarized for the profile as a whole in theta and k. For some contexts, the profile can unravel for any values of shift constant k, and for most contexts this is so for some values of k. Yet the unraveling may be contingent on the qualities of producers seeking to be in the market. The shift constant k is held to be more labile than quality locations, and these in turn are held to be less stable than the main features of context for the whole market represented by the valuation parameters.

VALUATION PARAMETERS

The real crux lies in /two tradeoffs in valuations across the three layers of actors. One tradeoff is with respect to how valuation of sheer volume grows for producers as compared with growth from the buyers' perspective. The modeling strategy is to estimate each of these growths in valuation by a single number, which is in fact the exponent of a power function (c for producer side, a for buyer side). That is what greatly simplifies the portrayal and hence yields an explicit formula as solution. It can be justified as an approximation on those pragmatic grounds, but this is also the assumption natural in an account of what these businesspersons are themselves jointly constructing out of their own ongoing perceptions and assessments.

A market profile W(y) is not, after all, the work of some mathematician or a bunch of engineers, it is more like the discipline observable in conversations (Sacks 1995; Gibson 1999), or that observable in greetings among kinfolk (White 1963), or that seen in vacancy chains (White 1970; Stewman and Konda 1983) or in residential segregation (Schelling 1978). These interactions are intricate and involve subtleties, but commitments can issue only on the basis of approximations that are workable off the cuff, in the field. In the same spirit, the first tradeoff of the two sides' valuations is taken to be just the ratio of these two numbers, exponent a for growth in buyer satisfaction with volume, to exponent c, for growth in costs that the producers anticipate from volume growth given their procurement arrangements.

Such a number that stably characterizes some situation, process or entity deserves special recognition. If such number is not just an idiosyncrasy but rather is applicable across some determinate family of instances it is called a parameter (White 2000). For the family of production markets and their members, a and c are parameters.

If that were enough, varieties of markets could be mapped into just points along a line that measures context by size of a/c. Indeed, that (plus allowing for theta, but not k) is close to the claim orthodox theorists make for their dream world of pure competition (see White Forthcoming, Chapter 11 and end of Chapter 5).

Instead turn to the second tradeoff. This is between how the buyer side valuates quality growth and how the producers' side valuates quality growth in their cost built from relations with suppliers. Again, a single parameter, an exponent, is used for each valuation, b and d respectively. And again the tradeoff is equated with the ratio, with b/d. The W(y) model does argue that the distinctiveness of the various firms and their products within a market can be captured in their order by quality portrayed by n.4 But the particular values of n for a market have been put on the shelf as secondary. What really counts for market survival and firm performances is some balance between the second tradeoff and the first tradeoff.

MARKET PLANE

Figure 1 locates varieties of market in a plane. One dimension is a/c, the other is b/d. The plane assigns a niche to a market as a whole according to these two tradeoff ratios governing the balancing of its firms’ niches into a viable profile. The main payoff from the whole model is this state space.

-- FIGURE 1 ABOUT HERE -Performances can be characterized in terms of quadrants, of rays and of sub-regions. Price variations can be predicted from equation (1) using the two ratios of the four valuation parameters. Differences in patterns of profit will follow, along with market size and the relative shares of firms in it. This all follows from the market's construction through nicheseeking, through searchings for identity by firms, in terms of signalings validated in aggregate by buyers.

So performance of markets can be distinguished crudely according to a split into four quadrants around the point (1,1) shown at the center. The quadrants are constructed by crossing the two regions in which a/c is less than 1 or greater than 1 with the two regions in which b/d is less than 1 or greater than 1. In words, a/c < 1 is where for any growth in volume, demand goes up more slowly than producers' cost; whereas a/c > 1 is the region where demand goes up more rapidly with volume than does producers' costs. On the other dimension, similarly, b/d < 1 is where for any increase in quality, demand goes up more slowly than does producers' cost; whereas b/d > 1 is the region where demand goes up more rapidly with quality than does producers' cost. Quite different histories are characteristic for the markets in the different quadrants, and also different tendencies to turn into non-market forms of one sort or another.

The two lines splitting the plane at unity ratio will of course cross at the center point, (1,1).

But this crossing is left blank in Figure 1. Performances predicted for a market are extreme for either ratio being unity, but in opposite ways so that the predictions break down when they Such assignment of quality is justified and explicated by the Economics of Convention School: for a penetrating analysis and direct application to the W(y) model see Favereau, Biencourt and EymardDuvernay 2001.

intersect. Just around the central point is a black hole of contexts which will not support a W(y) market. This is just as we should expect, since the market interface equilibrates itself by trading off variation in volume valuation with variation in quality valuation, which becomes difficult as sensitivities on the two sides tend toward equality.

Two of these quadrants tend toward symmetry: In the lower left, the upper hand is held by buyers as to both volume and quality increases. Here producers vie for buyers who are relatively limited in their demand for volume and quality relative to what they cost producers.

High volume production is lower quality, lower cost. Here it seems hard for producers to grow and there may tend to be more of them in a market, in conditions similar to those in population ecology theories of organization (Carroll and Hannan 1995). And this is closest to pure competition, the idealized model convenient for orthodox economic theory in which buyers see no differences in quality.

But we need to probe within each quadrant. Also shown in Figure 1 is the diagonal ray running from the origin through the center point (1,1). Profit rate will tend toward equality and at a very high value among firms in a market near this diagonal, while at the same time the absolute volumes and revenues of the firms are shrunken. By contrast, near the splitting line at a/c = 1, the market will tend to be swallowed up into one large firm which however will not be profitable at all.

Equation (1) suggests some similarity in performances for markets lying along any ray through the central point. Now put together rays within quadrants to identify also wedge sectors. On one side of unity, the triangle between the diagonal and the horizontal ray is labeled ORDINARY, and on the other side such triangle is labeled EXPLOSIVE in Figure Equilibrating the market profile in ORDINARY depends on the volume valuation tradeoff ratio a/c between the two sides being larger than the quality valuation tradeoff ratio b/d.

Exactly the opposite statement holds with respect to the triangle EXPLOSIVE.

Thus the lower left quadrant contains the ORDINARY triangle, where producers vie for buyers who are relatively limited in their demand for volume and quality relative to what it costs producers. High volume production is lower quality, of lower cost and substitutability.

This is closest to pure competition, the idealized model of microeconomics in which there are no differences in quality. Here it is hard for producers to grow; they tend to be many and may approach the condition described in population ecology models. The upper left quadrant contains TRUST, an asymmetrical region, where there is high demand per volume cost (favoring mass production) but lagging demand for quality relative to its cost of production.

This tends towards a non-market form in which firms divide up markets by volume shares or to conglomerate. The lower right quadrant is another asymmetrical region, where there is high demand for quality relative to cost, but lagging demand for volume relative to cost. The key dynamic is undercutting of quality by low-quality producers who all choose the same volume/revenue position, driving out layer after layer of higher-quality producers and making market unsustainable: so call it UNRAVELING. The tendency is towards a guild arrangement, which fixes quality levels, and restricts market entry.

The upper right quadrant contains the NOVEL triangle, which becomes split between EXPLOSIVE and CROWDED. Here there are increasing returns to scale. The entire market becomes more profitable the bigger it is; this has the character of waves of buyer enthusiasm, something like social movements taking place in the economic realm, or bandwagon effects in the popularity of products. These are most characteristic of novelties which catch on and become defined as the cutting edge of fashionability or respectability or technology. With such basis of quality, buyer enthusiam grows faster than producer cost with quality.

This is where intuition gets exercise, and at the same time concedes how essential is guidance from the explicit mathematics of the W(y) model. In the dull contexts where valuations by buyers both of volume increases and of quality increases are below costings of these by producers, the two sides will not come to agreement on profile of compensating payments W to producers unless the volume valuation sensitivity ratio is more nearly even than that for quality (the ORDINARY triangle). In those dull, ordinary contexts, quality difference can't play as much role as relative sensitivity to volume shipped if a market is to sustain itself as a viable profile. The real test of intuition is then to argue out why the opposite balance between volume and quality sensitivity ratios applies when both instead are high--in hot markets so to speak where buyers pressure harder. The crux is that in this quadrant of contexts a market is more vulnerable to other markets located cross-stream from it, and will thereby splinter into sub-regions of different viability and performance, according to substitutability with other markets.

For this quadrant, it is important to introduce a third dimension (gamma), the substitutability of one market’s producers for another’s, which can affect also how good a deal the buyers get.

In the third dimension, the NOVEL region divides into two: CROWDED, which is where the optimum number of firms is rather small, and the aggregate market size decreases if more competitors are added. This fits the cases of high-prestige novelties, where imitators reduce the economic social movements’ enthusiasm and dry up demand. CROWDED occurs with relatively more substitutability of other industries (as in very novel and especially faddish products; longer established industries have smaller gamma as substitutabilities are discovered). With less of this substitutability, takes the form of; there is more effort at collusion or other suppression of competition so that point for markets are in the EXPLOSIVE sub-region of NOVEL.

PATH DEPENDENCE

Performance in fact depends on k, as in obvious from equation (1). Each firm in a market has its own volume and revenue and it is only in the special case they all do have the same relative performance, profitability, that closed formulae are obtained for market solution. This is the special case of k=0. Then a mathematical formula enables one to see just how markets straddle between the two extreme performance packages described earlier for diagonal ray and horizontal splitter, according to the intermediate ray they lie along. This is indicated in Figure 2 5.

The results in Figure 2 guided our previous qualitative claims. But the special case of k= does not yield viable market profiles in the other two quadrants, TRUST and UNRAVELING, where firms cannot exhibit the same relative performances and numerical solutions are required. What we do see is that almost everywhere in the market plane one can expect a great deal of path dependence. That is a fundamental prediction from this family of models. The extreme region is CROWDED where any value of k, positive, zero, or negative indexes a path yielding a viable profile—earlier the richness of these contexts was emphasized.

This Figure derives from later in my forthcoming book than Figure 1 and it provides for the paradoxical situations of note ii above: Figure 2 is rotated ninety degrees from figure 1 to accommodate extension of the b/d axis to allow negative values.

At most points on the map, any positive value of k can yield a viable market profile, but only positive values. One can see from equation (1) that this means it is the market profile offering higher ranges of revenues that is robust dynamically. This is at the same time a market profile that will tend to enable member firms to cover any fixed costs over and above the variable costs that enter in their optimization choices, as Favereau et al. (2001) have pointed out. And in the rich CROWDED region, covering fixed costs would not be a focus.

Return now to ORDINARY. The other triangle making up the quadrant with ORDINARY is made up of contexts which cannot sustain a market for any value of k. Numerical, and thus messier, solutions of the W(y) model are needed to guide interpretation here, as was also true for the other two whole quadrants in which profiles with k equal zero cannot yield viable markets. In fact markets from this bottom triangle are much.like those for the whole UNRAVELING quadrant.

It becomes most obvious in this region that testing viability of a market profile requires looking at the particular spread of locations of firms on quality. In fact some points in UNRAVELING can yield viable market profiles—only for positive k, as in other quadrants.

But now that will be true only if no firms are seeking niches from lower quality.

ORIENTATION AND EVOLUTION

Unraveling invokes strategic moves by individual firms. But there may be strategic moves by a whole market. Boundary changes may be induced.

Intrinsic to the production economy is the distinction between upstream and down. This is little noted in economic theories and business analyses but is foundational to my theory. One implication is so basic that the W(y) theory falls if it is invalidated. Each market must exhibit an orientation either upstream or downstream. Orientations, up-stream or down-stream can be seen as historical outcomes of an evolutionary sifting process, just like memberships in the production markets themselves. But orientation might be switched.

The account so far has presupposed down-stream orientation. Orientation in fact constructs itself in the most problematic direction; the unproblematic direction is left to habitual ties (White Forthcoming, Chapters 9, 10). An orientation up-stream for markets generally may be produced by inflation or war shortages, during which downstream prices are left as calculable and emphasis is turned to coaxing suppliers.. Another possible version for up-stream is colonial producers of raw materials with high overseas demand, who concentrate on exploiting their own suppliers. Former Soviet state enterprises might have been yet another version: their barter network with counterparts was focused on procurement rather than marketing6.

Within the US economy, up-stream orientation can be indexed for some particular market by the relative prestige and size of sales and advertising relative to procurement departments. A set of discount supermarket stores may come to constitute just itself as a market oriented upstream seeking bargains from suppliers while confident of tailoring sales. Bothner and White (2001) exploit the W(y) model to examine strategic uses of switch in orientation. Bothner’s simulations point to great potentials for gain from switching.

Orientation possibilities direct attention to questions about the actual over-time process through which such a W(y) market comes to establish itself with its profile. Each production market gets itself together as a collection of peers only amidst other like nuclei for other markets. Markets come out of networks of firms, but the primary question is not the formation of cliques and dense clusterings along stream. On the contrary, firms in search of protection Randall Collins suggested these last two illustrations.

against the winds of Knightian uncertainty are shying away from reliance on clusterings along habitual ties, which, although comfortable in the short run, can inhibit scanning and adaptation to changes and opportunities. The effect is to group together firms which have little direct connection which, instead, are in structurally equivalent positions, upstream and down, with respect to the networks of flows.

This is how some set of producers, amidst a partitioning with other such sets, come to key on one another in establishing differentiated niches as a set. This set comes to be recognized as the place to go for a whole line of goods that have come to be seen as differentiated varieties of that industry. This means an industry derives from structural equivalence rather than cliquing (Burt and Carlton 1989).

The exact paths of evolution are endlessly variable, dependent on contingent incident and impacted by variation in what neighbor markets are up to. How can one understand these evolutions? Turn, first, to an analogy from network modeling of other social contexts where actors are coming to cue on one another in some mobilization as they seek guidance on sources and sinks of services amidst flux of contingencies.

The analogy is to the work of Heckathorn (1997) on evolution. He has developed and empirically implemented network modelings. He has a target population of people who are drug injectors and thereby are exposed to becoming HIV positive. They seek one another out for information on and access to drug sources as well as life style. This is usually divorced from their ordinary lives--much as market ordering of producers is divorced from their own primary individual operations in producing. Heckathorn's actual design is for users to track other users and thereby constitute a representative population for Heckathorn.

He specifies Markov Chain models with estimates of fixed transition probabilities between subsets of the resulting population, such as by gender and ethnicity and town. The point is that this is a plausible model not just of his specific process of target acquisition, which was motivated in part by offering reward coupons for each referral of new subject. It can more generally model the process of self-constitution of a set out of pre-existing network population and thus serve as prototype for market formation.

Heckathorn's further key idea is the role of homophily in biasing the coagulation out of sets around similarities in orientation. This is akin to distinct industries forming within an overall sector of inputs and outputs according to propensities and identities of the actors searching. In both applications there will be sifting by similarity that is complementary to the striving for distinct niche in overall final grouping.

Heckathorn finds that attribute types seem to dominate path dependencies. He analyzes selfaggregating clusters of users that are only partially correlated by town of residence, an analogue to industry for firms. The key additional step is to invoke a generalization of the Markov Chain to a 'mover-stayer' model (cf. White 1970). This offers some paradigm for investigating market dynamics.

A second guide to understanding evolution comes from examining how boundaries emerge and are maintained. The Burt and Carlton paper cited above is entitled “Another Look at the Network Boundaries of American Markets” and it seeks “clearer distinctions among the market environment in which organizations operate” (Burt and Carlton 1989, p. 723). They argue that structural equivalence within the networks plays a bigger role than connectivity, but they have to reason from census data that is aggregated across the many markets making up an SIC category.

From less aggregated data, Zuckerman (1999, 2000) distinguishes market memberships of individual firms. He also does not have data on evolution, but he does propose and validate a boundary-maintaining mechanism for markets. Investment analysts have considerable impact on a corporation’s worth through their advice to investors, much of it based on discussions with executives of those corporations. What Zuckerman hypothesized was that these analysts, like the participants themselves, would have trouble understanding and following firms whose market membership was not clear-cut. Zuckerman showed that analysts tend to downgrade stocks of such firms. He went on to show further that the corporate executives thereupon took corrective action. The analysts thus are acting as gatekeepers for these markets as social constructions.

Boundary breakings of various sorts nonetheless may be key to strategic maneuvers.

Simulations can show that they can have significant impacts on performance (see White Forthcoming, chapter 9). Changes in boundaries of markets also will be a major avenue for impact of the state on the economy: Fligstein (Forthcoming) offers theoretical framing and for case studies of industries see Campbell, Hollingsworth, and Lindberg (1991).

CONCLUSION AND DISCUSSION

The market is like a social molecule of firms rather than a mere abstraction called up in some string-maze of firms in a sea of perfect competition. Producers seek shelter from uncertainty together under a market umbrella induced through their own actions as a set who have come to eye each other and be eyed by others as structurally equivalent in networks of business relations (Burt 1992). The present model offers a story to displace the pure competition story about markets involved in production.

Firms come to make some product X in an evolving economy as and only as they form a new type of tie with peers, not with suppliers or buyers. They form these ties on the basis of structural equivalence within existing networks of procurement and sales. Such a set of peers becomes known jointly as a package. As each firm jockeys for a distinctive niche within the resulting market, the set thereby spreads knowledge of, encouraging demand for, this X, in part by inducing comparisons of quality/price tradeoffs which support the observed volumeprice profile of the market. This array of niches on quality becomes established as the place to go for X, as the market for X.

The array settles out because buyers insist on a quality/price tradeoff and thereby producers settle into an ordering by volume with the niche of each maximizing its profit, revenue minus cost. The array becomes established as the place to go for X, as the market for X, whose very boundaries are established in the formation of the market. Push and pull interact in building each other up through this market pump that runs on differentiation. The curvature of the price profile is what disciplines this market. Supply equaling demand is a byproduct rather than a driver.

This model of social construction derives from centrally sociological theories of roles, identities and network embeddings (Granovetter 1985; Nohria and Eccles 1992, White 1963.

Yet is also germane to relational theory of contracting, to principal-agent theory, to Transaction Cost Economics, to rational choice theory, and to Industrial Organization theory.

A W(y) market is both a construct, analogous to a grammar, and also a tangible system of discourse, as well as also an actor with ties to other markets.

This model offers an alternative approach to that in Orthodox microeconomics offers little guidance to empirical studies of production markets. Applied work is energetic in its detailed case studies, speculations and statistical surveys but has no central unifying models applicable across observable market situations. The W(y) model answers a 70-year old call to an operational and behavioral microeconomics from economist Edwin Chamberlin (1933).

The principal aim however is to join the re-founding of economic sociology underway since 1990 (Swedberg 1997, 1993). Investigators must pick their way through bewildering congeries of common sense and stereotypical accounts which variously distort the realities of social constructions. Parametric frameworks established by mathematical models can greatly enhance interpretability amidst such complexity. Extensive simulations can be combined with numerical calculations to enlarge and refine these mathematical solutions and extend them to dynamics.

Production flows, of goods or services, these are what most markets regulate today, rather than exchanges of existing stocks as in traditional sorts of markets. Three roles, not just buyer and seller, are involved. Putting-out systems of production were precursors of the production market economy, and today's trends toward greater sub-contracting point back toward that. I argue that more and more of economic action is becoming engrossed into such network systems of production markets. Edge markets that deal with services are becoming more prominent, bringing more of social activity into the economy. Large production organizations are being unpacked into congeries of smaller organizations linking together in such production markets. The parametric mapping of contexts in the market plane can site a variety of these distinct types of market construction. Newly concrete predictions in case studies as well as fresh policy implications can result.

REFERENCES

Bothner, Matthew S. and Harrison C. White. Forthcoming. "Market Orientation and Monopoly Power." In Simulating Organizational Societies: Theories, Models and Ideas, edited by Alessandro Lomi and Erik Larsen. Cambridge MA: MIT Press..

Burt, Ronald S. 1992. Structural Holes. Cambridge, MA: Harvard University Press.

-----. 1987. "Social contagion and innovation: cohesion versus structural equivalence."

American Journal of Sociology 92:1287- Burt, Ronald S. and Debbie S. Carlton. 1989. ”nother Look at the Network Boundaries of American Markets.” American Journal of Sociology 95:723-53.

Campbell, John L., J. Rogers Hollingsworth, and Leon N. Lindberg, eds. 1991. Governance of the American Economy. New York: Cambridge University Press.

Carroll, Glenn R. and Michael Hannan. 1995. Organizations in Industry: Strategy, Structure and Selection. New York: Oxford University Press.

Chamberlin, Edwin H. 1962 [1933]. The Theory of Monopolistic Competition. Cambridge:

Harvard University Press.

Chase, Ivan D. 1974. "Models of Hierarchy Formation in Animal Societies." Behavioral Science 19:374-382.

Favereau, Olivier, Olivier Biencourt, and Francois Eymard-Duvernay. 2002. “Where do markets come from?—From (quality) conventions!” Chapter i.” in E. Lazega and O.

Favereau, eds., Conventions and Structures. London: Arnold, Forthcoming Fligstein, Neil. Forthcoming. The Architecture of Markets. Princeton NJ: Princeton University Gibson, David. 1999. "Taking Turns in Business Talk." Preprint #225. Columbia University, NY: Center for the Social Sciences.

Granovetter, Mark. 1985. "Economic Action and Social Structure: The Problem of Embeddedness." American Journal of Sociology 91: 481-510.

Gulvin, Clifford. 1984. The Scottish Hosiery and Knitwear Industry: 1680-1980. Edinburgh:

John Donald.

Heckathorn, Douglas D. 1997. "Respondent-Driven Sampling: A New Approach to the Study of Hidden Populations." Social Problems 44:172-1999.

Knight, Frank. 1921 [1977]. Risk, Uncertainty and Profit. Cambridge MA: Houghton Mifflin.

Nerlove, Marc. 1965. Estimation and Identification of Cobb-Douglas Production Functions.

Chicago: Rand McNally.

Nohria, Nitin and Robert G. Eccles. 1992. Networks and Organizations: Structure, Form and Action. Boston MA: Harvard Business School Press.

Podolny, Joel M.1993. Status-Based Model of Market Competition." American Journal of Sociology. 98:829-872.

Porac, Joseph F., Howard Thomas, Fiona Wilson, Douglas Paton, and Alaina Kanfer. 1995.

“Rivalry and the Industry Model of Scottish Knitwear Producers.”Administrative Science Quarterly 40:203-227.

Sacks, Harvey. 1995. Lectures on Conversation. Oxford: Blackwell.

Schelling, Thomas. 1978. Micromotives and Macrobehavior. New York: Norton.

Spence, A. Michael. 1974. Market Signalling: Informational Transfer in Hiring and Related Screening Processes. Cambridge MA: Harvard University Press.

Stewman, Shelby and S.L. Konda. 1983. "Careers and Organizational Labor Markets:

Demographic Models of Organizational Behavior." American Journal of Sociology 88:637-685.

Swedberg, Richard. 1997. "New Economic Sociology: What Has Been Accomplished, What is Ahead?" Acta Sociologica 40: 161-82.

-----. 1993. Explorations in Economic Sociology. New York: Russell Sage Foundation.

-----. 1990. Economics and Sociology: Redefining their Bboundaries—Conversations with Economists and Sociologists. Princeton NJ: Princeton University Press.

White, Harrison C. Forthcoming. Markets from Networks: Socioeconomic Models.of Production. Princeton: Princeton University Press.

-----. 2000. "Parameterize! Notes on mathematical modeling in sociology." Sociological Theory 18:505-509.

----- 1998 [1988]. "Varieties of Markets." In Social Structures: A Network Approach, edited by Barry Wellman and S.D. Berkowitz. New York: Cambridge University Press.

-----. 1992. Identity and Control. Princeton: Princeton University Press.

-----. 1981a. "Where do Markets Come From?" American Journal of Sociology. 87: 517-547.

-----. 1981b. "Production Markets as Induced Role Structures." In Sociological Methodology, edited by S. Leinhardt.

-----. 1970. Chains of Opportunity: System Models of Mobility in Organizations. Cambridge MA: Harvard University Press.

-----. 1963. An Anatomy of Kinship: Mathematical Models for Structures of Cumulated Roles.

Englewood Cliffs NJ: Prentice-Hall.

Zuckerman, Ezra W. 2000. “Focusing the Corporate Product: Securities Analysts and DeDiversification.” Administrative Science Quarterly 45:591-619.

-----. “The Categorical Imperative: Securities Analysts and the Illegitimacy Discount.” American Journal of Sociology 104”:1398-1438.

a/c volume tradeoff

EXPLOSIVE

Other signaling

PARADOX

Venue-ORDINARY a = buyer demand for volume b = buyer demand for quality c = supplier cost per volume d = supplier cost by quality Новые переводы VR Мы уже знакомили читателей с этим текстом в оригинальном английском варианте (см. Том 1, № 1). Сейчас предлагаем полный перевод, который готовится к изданию в новой книге «Экономическая социология: новые подходы к институциональному и сетевому анализу»1.

критический анализ новых институциональных течений «Новые институциональные» теории получили широкое распространение в социальных науках. Несмотря на существующие в рамках этих теорий значительные разногласия, все они сходятся на том, что социальные институты порождают локальные социальные порядки и являются социальными конструкциями. Они предусматривают, каким именно образом властные группы устанавливают правила взаимодействия и поддерживают ситуацию неравного распределения ресурсов. При этом, появившись на свет, институты ограничивают действия акторов и одновременно подталкивают их к дальнейшему институциональному строительству. В данной работе представлена критика этих теорий, сфокусированная прежде всего на недостатке внимания, которое они уделяют роли социальной власти и акторов в процессе создания институтов.

Предлагается альтернативный взгляд на динамику институтов, основанный на более социологизированном понимании правил, ресурсов и социальных навыков.

Введение В течение уже почти двадцати лет в социальных науках не ослабевает интерес к тому, каким образом социальные институты (определяемые как правила построения социального взаимодействия) появляются на свет, пребывают в состоянии стабильности и подвергаются изменениям (примеры некоторых трактовок в сфере политической науки см.: March and Olsen 1989; Steinmo et al. 1992; Cox and McCubbins 1993; Krebbiel 1991; Shepsle 1989; в социологии: Meyer and Rowan 1977; Scott 1995;

Scott and Meyer 1983; Powell and DiMaggio 1991; Fligstein 1990; Dobbin 1994; в экономической теории: Simon 1957; Williamson 1985; North 1990; Milgrom and Roberts 1992; Jensen and Meckling 1974; Arthur 1988)2.

Экономическая социология: новые подходы к институциональному и сетевому анализу /Сост.

и научн. ред. В.В.Радаев. М.: РОССПЭН, 2001 (готовится к печати).

Данный список работ, разумеется, далеко не полон.

Экономическая социология. Том 2, № 4, 2001 www.ecsoc.msses.ru Практически все аспекты этой проблемы вызывают серьезные разногласия – как внутри-, так и междисциплинарного плана. Ученые спорят по поводу того, что понимается под институтами. Одни рассматривают их как сознательно сконструированные правила или законы. Другие – как нормы, т.е. как коллективно устанавливаемые неформальные правила, поддерживаемые санкциями со стороны группы. Третьи видят в них сами собой разумеющиеся смыслы (Scott 1995, гл. 3).

Неудивительно, что разногласия вызывает и вопрос о том, как институты возникают и воспроизводятся.

Несмотря на все эти расхождения, авторы различных «новых институциональных»

течений следят за работой коллег, что, видимо, можно трактовать как институционализацию «новых институционализмов». Как утверждают Холл и Тейлор (Hall and Taylor 1994), можно условно выделить четыре направления новых институциональных течений: исторический институционализм, институционализм рационального выбора, экономический институционализм и социологический институционализм. Среди социологов наблюдаются значительные теоретические расхождения (см., например: Powell and DiMaggio 1991). Аналогичная раздробленность свойственна и представителям политической науки, и экономической теории, так что перечень новых институциональных течений в принципе мог бы быть сильно расширен.

Учитывая существующие разногласия, можно было бы предположить, что в настоящее время диалог, направленный на критическое осмысление общих черт и различий в этих подходах, вряд ли возможен. Мне же хочется приступить к решению этой проблемы просто потому, что ученые, работающие в различных дисциплинах и имеющие совершенно различные исходные позиции, начали видеть друг в друге людей, пытающихся разрешить сходные проблемы.

Я полагаю, что подобное восприятие отражает четыре момента (не сформулированных, но в глубине души разделяемых), по поводу которых нет серьезных разногласий. Вопервых, все новые институциональные теории исследуют то, как конструируются локальные социальные порядки [local social orders], которые могут быть названы «полями», «аренами» или «играми». Во-вторых, новые институциональные течения основываются на теории социального конструктивизма – в том смысле, что они рассматривают создание институтов как результат социального взаимодействия между акторами, сталкивающимися друг с другом на полях или аренах. В-третьих, предписанные им правила взаимодействия и распределения ресурсов действуют как источники власти, а в сочетании с моделью акторов выступают в качестве фундамента, на котором происходит конструирование и воспроизводство институтов. Наконец, появившись на свет, институты ограничивают действия акторов и одновременно открывают перед ними новые возможности. Акторы, занимающие привилегированное положение, могут использовать институты для воспроизводства своего положения. Все акторы могут использовать существующие институты для поиска новых арен. Акторы, не имеющие ресурсов, чаще других сталкиваются с институциональными ограничениями. Однако при определенных условиях и они могут использовать существующие правила не вполне предсказуемыми способами и создавать новые институты.

Я считаю, что общность позиций среди исследователей существует, поскольку они ненароком возвратились к ситуации, подобной той, когда современная социальная философия впервые охарактеризовала акторов и взаимодействие между ними в оппозиции к старым режимам [anciens rgimes] Западной Европы. Центральные идеи философии «индивидуализма» породили социальные технологии, которые были осознаны акторами и стали использоваться ими для формирования собственной идентичности, коллективной организации и, при определенных условиях, для производства новых институтов. Со времен Локка социальная философия выдвигает аргументы морального характера в пользу построения «честного» и «справедливого»

общества при условии, что индивиды рассматриваются в качестве акторов. Институты здесь выступают как социальные конструкции, которые призваны облегчить построение «честного и справедливого» общества, позволяющего акторам достичь поставленных «целей».

Социальная наука подхватила идею социальной философии, сосредоточившись на том, как общество должно работать. Однако вместо того, чтобы обратиться прежде всего к вопросам морального характера, социальная наука попыталась найти теоретические инструменты, которые позволили бы социальным акторам приступить к практическому анализу своего положения и, таким образом, понять, перед каким выбором они оказались бы в иных социальных, политических и экономических ситуациях3.

Новые институциональные течения начинались как довольно ограниченная критика попыток теоретизирования по поводу отдельных социальных институтов, предпринимаемых с позиций своего конкретного поля4. Исследуя механизмы создания социальных правил в специфических эмпирических контекстах, первоначально ограниченная критика становилась все более широкой. Новые институционалисты начали критиковать господствующую в их полях концепцию акторов и социальных структур. Главная их догадка состояла в том, что формирование и изменение правил, регулирующих взаимодействие на аренах или полях, объясняется специфическими для данного контекста социальными процессами. Именно по этой причине ученые столь заинтересованы в новых институциональных теориях, исповедуемых их коллегами из других сфер. Их озадачивает тот факт, что и другие ученые открывают для себя тот же круг вопросов: как и в силу чего возникают локальные социальные порядки и какую роль в этом играют акторы?

Мои основные позиции Институты – это правила и разделяемые участниками взаимодействия смыслы, подразумевающие, что люди знают об их существовании или что они могут быть осознаны. Институты определяют социальные отношения, помогают установить, кто и какую позицию в этих отношениях занимает, а также направляют взаимодействие, задавая акторам когнитивные рамки или наборы смыслов, позволяющие интерпретировать поведение других. Они интерсубъективны (т.е. могут быть признаны другими), когнитивны (т.е. зависят от познавательных способностей акторов) и в Все социальные теории пытаются анализировать то, что «есть» для того, чтобы предположить, что же «могло бы быть» или «должно было бы быть». Одни социальные исследователи считают, что правительство может использовать этот анализ для выстраивания рациональной социальной политики. Другие полагают, что такой анализ осуществляется для того, чтобы показать социальным движениям, как им достичь своих «Новые институциональные» течения зарождались в различных областях на пересечении разных дисциплин: в политической науке – это исследования американской политики, международных отношений, истории современного государства и сравнительной политики;

в экономике – это исследования ее истории и технологических изменений, а также индустриальной структуры, в том числе рыночной, теории права и организации фирмы. В социологии – это исследования организаций, политики и социальных движений.

какой-то степени требуют саморефлексии со стороны акторов (хороший обзор различных оснований институтов см.: Scott 1995, гл. 3). Конечно же, институты могут воздействовать на положение акторов и при наличии, и при отсутствии их согласия или понимания.

Новые институциональные теории сходятся в том, как воспринимать контекст взаимодействия, порождающего и воспроизводящего институты. Основной источник разногласий между ними заключается в том, как теоретики рассматривают акторов. Я критически отношусь как к социологической модели, так и к модели рационального актора, ибо мне кажется, что им не хватает глубины понимания того, как протекает действие. В свою очередь, я предлагаю социологическую модель, выполненную с позиций символического интеракционизма. Это помогает разрешить ряд проблем, вызванных использованием традиционных моделей акторов в новых институциональных теориях. С точки зрения логики изложения, целесообразно сначала раскрыть мою собственную позицию, а затем перейти к рассмотрению указанных теорий.

Все теории сходятся прежде всего в отношении понятия полей: их называют собственно «полями» (Bourdieu 1977), «организационными полями» (DiMaggio and Powell 1983), «секторами» (Meyer and Scott 1983), «полями стратегического действия»

(Fligstein and McAdam 1994) или «играми» (Axelrod, 1984). В экономической теории понятия полей соответствуют существующим взглядам в рамках индустриальной организации (Gibbons 1992). Поля отражают ситуации, когда организованные группы акторов собираются и совместно определяют свои действия. Новые институциональные теории рассматривают то, как эти поля действия возникают, стабилизируются и трансформируются. Производство правил, действующих на социальной арене, – это и есть создание институтов5. Институционализация представляет собой процесс, посредством которого правила из абстракций превращаются в конституирующие элементы повторяющихся моделей взаимодействия в пространстве полей (Jepperson 1991)6.

Почему акторы заинтересованы в выработке стабильных моделей взаимодействия? Я считаю, что процесс построения институтов происходит в контексте, когда власть имущие акторы пытаются производить правила взаимодействия, направленные на стабилизацию своего положения, в условиях противостояния другим акторам, обладающим большим или меньшим объемом власти. Поля работают таким образом, чтобы способствовать воспроизводству привилегированной позиции господствующей группы [incumbents], а также определять позицию тех, кто пытается изменить status quo [challengers]7. Существование полей приносит наибольшую выгоду господствующим В современных обществах в рамках государств действуют поля, где вырабатываются, а затем проводятся в жизнь общие правила. Поля за пределами государств организуются в соответствии с общими правилами, принятыми в обществе, и локальными правилами, возникающими в результате взаимодействия групп в рамках этих полей.

Это важное различение. Законы могут (преднамеренно или нет) создавать новые поля.

Практики могут заимствоваться из других полей. Любой из предпосланных институтов может использоваться акторами для оформления взаимодействия. Этот процесс институционализации отличается от первоначального производства законов или практик и в каком-то смысле даже ортогонален ему. В процессе взаимодействия друг с другом акторы могут в результате выстроить поле, незапланированное теми, кто специально занимался конструированием данного института.

Под господствующими группами [incumbents] понимаются группы, доминирующие в данном группам, однако же и группы нацеленных на изменения [challengers] в каком-то смысле выигрывают от этого: у них есть стабильность, хотя их выживание обеспечивается при более низком объеме ресурсов8.

Возникновение институтов происходит в такие моменты, когда группы социальных акторов начинают противостоять друг другу в проблемных ситуациях социального взаимодействия. Эти моменты – по сути своей политические [inherently political]. Они связаны с борьбой между группами, обладающими различным объемом власти в отношении дефицитных ресурсов. Иными словами, подходящие моменты для строительства институтов возникают тогда, когда существующие группы переживают кризис (или, на языке теории игр, занимают не оптимальную позицию), либо при попытках выстроить стабильные взаимодействия, либо когда имеющиеся правила перестают отвечать их намерениям.

Существует несколько способов построения стабильных институтов. Например, одни группы начинают доминировать и навязывать наборы правил и отношений другим группам. Или порядок может определить внешняя сила, например, правительство, которое отводит привилегированные позиции себе или наиболее приближенным группам. Иногда группы формируют политическую коалицию с целью переговоров по поводу условий, которые обеспечат правила, выгодные их участникам. Если ситуация достаточно изменчива и появляется множество различных групп, не исключено, что наиболее квалифицированные социальные акторы помогут группам преодолеть существующие между ними различия, предложив новую идентичность для данного поля. Важно понимать также, что институциональное строительство может оказаться неудачным: разрозненные интересы и несовпадающие идентичности групп могут воспрепятствовать появлению стабильных институтов.

Одна из наиболее важных идей [insights] «новых институциональных» течений состоит в следующем. Основным источником динамики современного общества являются непростые взаимоотношения между привилегированными группами и теми, кто стремится изменить ситуацию, борьба между господствующими группами в рамках полей и за их пределами, направленная на создание и поддержание полей, а также намеренное и непреднамеренное вторжение на соседние поля как результат этой борьбы. Подобную борьбу можно рассматривать как «игры», т.е. как социальное взаимодействие, направленное на достижение определенных результатов для каждой группы. Возможность открытия новых полей появляется у акторов, использующих уже имеющиеся у них представления об этом. Зачастую их побуждает к этому собственная позиция – будь то группы, нацеленные на изменения, или господствующие группы. В условиях современности возможность улучшить коллективное положение группы может привести к вторжению на соседнее поле или к попытке создать новое.

поле. Те же, кто стремится к изменениям [challengers], – группы аутсайдеров. Эта терминология была использована Гэмсоном для описания организации социальных движений (Gamson, 1974).

Неоднозначность восприятия возможна здесь по двум причинам. Люди не всегда осознают, что поле непременно связано с властью. Они могут считать, что институты «естественны», и отрицать предположения об их связи с властными отношениями – даже если это очевидно для стороннего наблюдателя. Более того, современная когнитивная психология утверждает, что человеческому разуму свойственно видеть порядок и логику даже в тех ситуациях, когда их может и не быть вовсе. Следовательно, хотя в любом поле игра будет структурирована вокруг властных отношений между группами, ее смысл нельзя свести просто к достижению целей господствующими акторами.

Экономическая социология. Том 2, № 4, 2001 www.ecsoc.msses.ru Конструирование полей предполагает троякое использование «культуры». Во-первых, на такое конструирование влияют уже существующие социетальные практики, которые включают законы, определения значимых ресурсов и правил, а также способности акторов использовать организующие технологии (например, технологии создания различных видов формальных организаций). Во-вторых, правила, действующие в каждом поле, – уникальны, они укоренены во властных отношениях между группами и функционируют как «локальное знание» (Geertz 1983). Наконец, в-третьих, для того, чтобы анализировать смыслы действий других, акторы располагают когнитивными рамками, задействующими культурные системы координат (фреймы) – подобные тому, что Бурдье называет «хабитусом» (Bourdieu 1977). Эти системы координат помогают акторам решать, «что происходит» и какие действия они смогут предпринимать по мере дальнейшего развития взаимодействия.



Pages:     || 2 | 3 | 4 | 5 |


Похожие работы:

«Doc 9842 БЮДЖЕТ ПО ПРОГРАММАМ ОРГАНИЗАЦИИ 2005 – 2006 – 2007 УТВЕРЖДЕН ТРИДЦАТЬ ПЯТОЙ СЕССИЕЙ АССАМБЛЕИ МОНРЕАЛЬ, СЕНТЯБРЬ – ОКТЯБРЬ 2004 г. Опубликовано с санкции Генерального секретаря МЕЖДУНАРОДНАЯ ОРГАНИЗАЦИЯ ГРАЖДАНСКОЙ АВИАЦИИ БЮДЖЕТ ОРГАНИЗАЦИИ ПО ПРОГРАММАМ НА 2005, 2006 и 2007 ГОДЫ ОГЛАВЛЕНИЕ Страница Послание по бюджету по программам на 2005–2006–2007 годы Резолюция А35-22, касающаяся бюджетов на 2005–2006–2007 годы ВВЕДЕНИЕ. Бюджет по программам на 2005–2006–2007 годы. I. ОСНОВНАЯ...»

«СОГЛАСОВАНО УТВЕРЖДАЮ с заместителем директора Руководитель ГБОУ РАССМОТРЕНО по учебной работе гимназии № 1588 на заседании г. Москвы Педагогического совета Протокол № 1 Митрофановой С.В. В.Л.Ковшов от 26 августа2013 г. _2013г. _2013г. РАБОЧАЯ ПРОГРАММА Программа факультативного курса Подготовка к ЕГЭ. Теория и практика сочинения – рассуждения на основе прочитанного текста 11 класс ОСНОВНОЕ ОБЩЕЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2013-2014 учебный год Учитель высшей категории: Кузнецова Вера Леонидовна Количество...»

«ВЫСШАЯ ШКОЛА ГОСУДАРСТВЕННОГО АУДИТА МГУ ПРОГРАММА вступительного испытания на программу высшего профессионального образования по направлению подготовки Государственный аудит с присвоением лицу квалификации (степени) магистр Абитуриенты, поступающие на программу высшего профессионального образования по направлению Государственный аудит с присвоением квалификации (степени) магистр, сдают вступительное испытание по экономике (письменно), охватывающее следующую тематику: ТЕМА 1. ГОСУДАРСТВЕННЫЕ...»

«Содержание I Целевой раздел: 1. Пояснительная записка.. 2. Планируемые результаты освоения обучающимися основной образовательной программы начального общего образования. 3. Система оценки достижения планируемых результатов освоения основной образовательной программы начального общего образования.. II Содержательный раздел: 1. Программа формирования универсальных учебных действий у обучающихся на ступени начального общего образования. 2. Программы отдельных учебных предметов.. 2.1. Общие...»

«Материалы заседания круглого стола на тему Законодательные аспекты формирования здорового образа жизни 20 марта 2009 г. МАТЕРИАЛЫ ЗАСЕДАНИЯ КРУГЛОГО СТОЛА НА ТЕМУ ЗАКОНОДАТЕЛЬНЫЕ АСПЕКТЫ ФОРМИРОВАНИЯ ЗДОРОВОГО ОБРАЗА ЖИЗНИ 20 марта 2009 г. САМАРА 2009 г. СОДЕРЖАНИЕ 1. Программа проведения заседания круглого стола на тему Законодательные аспекты формирования здорового образа жизни 2. Стенограмма заседания круглого стола на тему Законодательные аспекты формирования здорового образа жизни 3....»

«ПРОГРАММА-МИНИМУМ кандидатского экзамена по специальности 23.00.01 – Теория политики, история и методология политической науки по политическим наукам Введение Настоящая программа кандидатского экзамена разработана в Московском Государственном университете им. М.В.Ломоносова и одобрена экспертным советом Высшей аттестационной комиссии Минобразования России по философии, социологии и политологии. 1. Концептуальные основания политической теории Объект и предмет теории политики Политическое знание...»

«Горные гориллы Руанды и Уганды + сафари в парках Танзании, класса премиум, 11 дней Горные гориллы Руанды и Уганды Горные гориллы, самые большие человекоподобные обезьяны, живут семейными группами, в состав которых может входить от 2 до 20 животных. Обычно возглавляет группу огромный, ростом около 185 см и весом около 170 кг, половозрелый самец с серебристой спиной. Кроме него в группу входят 1-2 черноспинных самца-подростка (в возрасте от 8 до 13 лет) и 3-4 взрослых самки - жены вожака. Размах...»

«Министерство образования и науки Российской Федерации Федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования Сибирский государственный индустриальный университет УТВЕРЖДАЮ Ректор ФГБОУ ВПО Сибирский государственный индустриальный университет _Е.В. Протопопов _ 20г. ОТЧЕТ О САМООБСЛЕДОВАНИИ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ФГБОУ ВПО СИБИРСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ ИНДУСТРИАЛЬНЫЙ УНИВЕРСИТЕТ НА 1 АПРЕЛЯ 2014 Г г. Новокузнецк, 2014г. СОДЕРЖАНИЕ 1. ОБЩИЕ СВЕДЕНИЯ ОБ...»

«Государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования Казанский государственный медицинский университет Министерства здравоохранения Российской Федерации ПРОГРАММА праздничных мероприятий, посвященных 200-летию Казанского государственного медицинского университета 12-15 мая 2014 года Казань, 2014 АКАДЕМИЧЕСКИЕ ЧТЕНИЯ Ведущие российские ученые в знак уважения к юбилею Казанского медицинского университета читают лекции, проводят мастер-классы, дают...»

«Проект Примерная адаптированная основная образовательная программа начального общего образования обучающихся с нарушениями опорнодвигательного аппарата 1 СОДЕРЖАНИЕ 1. ОБЩИЕ ПОЛОЖЕНИЯ 1.1. Определение и назначение адаптированной основной образовательной программы начального общего образования для обучающихся с НОДА.. 6 1.2. Нормативные документы для разработки адаптированной основной образовательной программы начального общего образования для обучающихся с НОДА..6 1.3. Структура адаптированной...»

«С.Саруханян 21-й ВЕК, № 1, 2005г. ЯДЕРНЫЙ ВЫБОР ИРАНА. ОБСУЖДЕНИЕ НАЦИОНАЛЬНОЙ ЯДЕРНОЙ ПРОГРАММЫ И ЕЕ ЦЕЛЕСООБРАЗНОСТИ В ИРАНЕ Севак Саруханян За рамками большей части исследований по ядерной программе Ирана остается вопрос отношения иранского руководства и общества к проблеме развития национальной ядерной программы. Изучение ядерной программы ИРИ сводится в основном к рассмотрению технических характеристик тех или иных научных, промышленных и т.п. объектов Ирана, в то время как эти...»

«Министерство образования и науки Российской Федерации Федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования РОССИЙСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ ГИДРОМЕТЕОРОЛОГИЧЕСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ (РГГМУ) УДК [551.588.9] Кузьминых Екатерина Владимировна МАГИСТЕРСКАЯ ДИССЕРТАЦИЯ Фрактальный анализ климатических временных рядов Направление 510900 – Гидрометеорология Программа 5109014 – Информационно-измерительные системы в гидрометеорологии Научный руководитель канд....»

«II МЕЖДУНАРОДНАЯ КОНФЕРЕНЦИЯ Современные аспекты реабилитации в медицине СТРАТЕГИЯ РАЗВИТИЯ ИНСТИТУТА, КАК МОДЕЛИ МНОГОПРОФИЛЬНОГО НАУЧНО-УЧЕБНОГО И ПРАКТИЧЕСКОГО ЦЕНТРА ВОССТАНОВИТЕЛЬНОЙ И ЭКОЛОГИЧЕСКОЙ МЕДИЦИНЫ Арутюнян Б.Н. НИИ курортологии и физической медицины МЗ РА, Ереван, Армения Необходимость разработки нами единой стратегии реформирования и развития НИИ курортологии и физической медицины МЗ РА исходила из результов проведенного в конце 2002 года ситуационного анализа. Методология...»

«ГБОУ гимназия №1583 г.Москвы РАБОЧАЯ ПРОГРАММА по русскому языку Ступень обучения (Класс) – начальное общее, 4 класс Количество часов – 170 Уровень – базовый Программа разработана на основе авторской программы Русский язык 4 класс, Л.Я.Желтовская, Т.М.Андриянова, В.А.Илюхина. М., АСТ, Астрель, 2011. 1. Пояснительная записка. Рабочая программа 2 вида составлена на основе авторской программы Русский язык 4 класс, Л.Я.Желтовская, Т.М.Андриянова, В.А.Илюхина, М., АСТ, Астрель, 2011, так как...»

«Институт государственного администрирования РАБОЧАЯ ПРОГРАММА ДИСЦИПЛИНЫ ИНФОРМАЦИОННЫЕ И КОММУНИКАЦИОННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ В ОБРАЗОВАНИИ Направление педагогика Название цикла ЕН.Ф.03 Квалификация бакалавр Общее число часов 100 Форма итогового контроля зачет Разработчик-составитель программы: Синкевич Юрий Станиславович, кандидат педагогических наук ИНФОРМАЦИОННЫЕ И КОММУНИКАЦИОННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ В ОБРАЗОВАНИИ I. Организационно-методический раздел 1. Цель изучения дисциплины – познакомить студентов с...»

«МИНИСТЕРСТВО ОБРАЗОВАНИЯ И НАУКИ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ Новокузнецкий филиал-институт ГОУ ВПО Кемеровский государственный университет юридический факультет УТВЕРЖДАЮ Директор НФИ КемГУ В.С. Гершгорин _ _201 г. Рабочая программа дисциплины Право социального обеспечения Направление подготовки 030900.62 Юриспруденция Профиль подготовки гражданско-правовой Квалификация (степень) выпускника бакалавр Форма обучения очная Новокузнецк 2010 год 1. Цели освоения дисциплины Целями освоения дисциплины Право...»

«ОГБОУ СПО Правила приёма граждан на обучение в областное государственное бюджетное образовательное учреждение среднего профессионального образования Ульяновский строительный колледж на 2014-2015 учебРедакция 2013-01 ный год СМК ПР 04-03-2013 УСК ГОСТ ISO 9001-2011 (IS0 9001:2008) Лист 1 из 19 Утверждаю Директор ОГБОУ СПО Ульяновский строительный колледж Р.Р. Ямбаев __2014г. ПРАВИЛА приёма граждан на обучение в областное государственное бюджетное образовательное учреждение среднего...»

«Министерство здравоохранения Российской Федерации Государственное бюджетное образовательное учереждение высшего профессионального образования Саратовский государственный медицинский университет имени В.Р. Разумовского Министерство здравоохранения Российской Федерации (ГБОУ ВПО Саратовский ГМУ им. В.И. Разумовского Минздрава России) УТВЕРЖДАЮ Ректор_ В.М. Попков 2014 г. Программа вступительного испытания для поступающих по программе подготовки научно-педагогических кадров в аспирантуре 31.06.01...»

«ГОСУДАРСТВЕННОЕ БЮДЖЕТНОЕ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОЕ УЧРЕЖДЕНИЕ Г. МОСКВЫ ГИМНАЗИЯ №1532 Рассмотрено на заседании Согласовано Утверждаю МО Заместитель директора по Директор ГБОУ гимназии Руководитель МО УВР Бобылева О.И. №1532. Бутырская М.А. _ 2013г. Протокол № _ от 2013 г. Приказ № от 2013 г. РАБОЧАЯ ПРОГРАММА ПО БИОЛОГИИ 7 класс (базовый уровень) Учебный год: 2013- Составитель: учитель биологии Комкова Юлия Николаевна г. Москва Пояснительная записка Рабочая программа по биологии для 7 класса...»

«Федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования Саратовский государственный технический университет имени Гагарина Ю.А. Балаковский институт техники, технологии и управления Кафедра архитектура АННОТАЦИЯ К РАБОЧЕЙ ПРОГРАММЕ по дисциплине Б.2.1.7. Экология направления подготовки 150400.62 Металлургия Профиль Обработка металла давлением форма обучения – дневная курс – 2 семестр – 3 зачетных единиц – 2 часов в неделю – 2 всего часов –72, в...»






 
2014 www.av.disus.ru - «Бесплатная электронная библиотека - Авторефераты, Диссертации, Монографии, Программы»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.